Raslojavanje

Tekst pred vama dje­lo­mič­no je ins­pi­ri­ran on-​line pred­stav­lja­njem Političkog lek­si­ko­na,¹Predstavljanje Leksikona odr­ža­lo se putem Zoom plat­for­me za video kon­fe­ren­ci­je 19. velja­če 2021. oso­bi­to inter­ven­ci­jom kole­ge i jed­nog od ured­ni­ka, Attile Lukića o poželj­nos­ti eks­pe­ri­men­tal­nih obli­ka pisa­nja. No naj­ve­ći poti­caj za rad bili su doj­mo­vi iz inte­rak­ci­je s bje­lo­var­skim gim­na­zi­jal­ci­ma tije­kom rada u Gimnaziji kao pro­fe­so­ri­ca soci­olo­gi­je. U zna­čaj­noj mje­ri poti­caj je pro­iza­šao i iz vlas­ti­te biogra­fi­je oso­be s kli­nič­kom depre­si­jom u pro­ce­su lije­če­nja. Strah, nesi­gur­nost i prvens­tve­no pro­ble­mi s kon­cen­tra­ci­jom stal­no pri­sut­ni u raz­li­či­tim obli­ci­ma ote­ža­va­ju pisa­nje kla­sič­nih znans­tve­nih rado­va, pa se ovaj for­mat poja­vio kao ide­alan za tes­ti­ra­nje kog­ni­tiv­nih spo­sob­nos­ti, ali i zado­vo­lja­va­nje potre­be za pisanjem.

Pandemija nije osta­vi­la niti jedan aspekt živo­ta netak­nu­tim: uvje­ti rada i obra­zo­va­nja su izmi­je­nje­ni, mno­gi su osta­li bez pos­la, traj­no ili pri­vre­me­no, lju­di pro­vo­de znat­no više vre­me­na izo­li­ra­ni jed­ni od dru­gih, što kod poje­di­nih gru­pa popri­ma dras­tič­ne raz­mje­re. Osobe sta­ri­je dobi, oso­bi­to one u sta­rač­kim domo­vi­ma žive goto­vo u pot­pu­noj karan­te­ni.²Vrsaljko, Melita. „Loša zem­lja za star­ce: dola­skom koro­ne težak polo­žaj sta­ri­jih i nemoć­nih pos­tao je još gori“. Faktograf, 3. ožuj­ka 2021., faktograf.hr/2021/03/03/losa-zemlja-za-starce-dolaskom-korone-tezak-polozaj-starijih-i-nemocnih-postao-je-jos-znatno-gori/. Pristupljeno 3. ruj­na 2021. Stoga, pita­nje je slje­de­će: da li se svi­jet s poja­vom pan­de­mi­je izne­na­da počeo radi­kal­no mije­nja­ti pa se tako u upo­tre­bi poja­vi­la sin­tag­ma novo nor­mal­no ili su se pro­mje­ne (od kojih se neke odvi­ja­ju zasi­gur­no već naj­ma­nje deset godi­na) poče­le for­mi­ra­ti tako da su pos­ta­le oči­gled­ne do te mje­re da ih je nemo­gu­će negi­ra­ti? Iako smo u infor­ma­cij­sko druš­tvo³Castells, Manuel. Uspon umre­že­nog druš­tva. Preveo Ognjen Radić, Golden Marketing, 2000. zako­ra­či­li mno­go rani­je, digi­ta­li­za­ci­ja⁴Kada koris­tim ter­min digi­ta­li­za­ci­ja mis­lim na tre­nut­no znat­no veću upo­tre­bu informacijsko-​komunikacijskih teh­no­lo­gi­ja (u dalj­njem tek­s­tu IKT) kako u kvan­ti­ta­tiv­nom, tako i u kva­li­ta­tiv­nom smis­lu. Jedan od pri­mje­ra koji naj­jas­ni­je ilus­tri­ra što pod time mis­lim su raz­li­či­te plat­for­me koje su pos­ta­le nuž­ne za odr­ža­va­nje redo­vi­te nas­ta­ve tije­kom tzv. loc­k­downa ili odr­ža­va­nje kon­fe­ren­ci­ja, jav­nih tri­bi­na, pa uos­ta­lom i pred­stav­lja­nja Leksikona. Svemu tome je pret­ho­dio razvoj raz­nih obli­ka IKT‑a: pamet­ni tele­fo­ni, druš­tve­ne mre­že, pamet­ne kuće, digi­ta­li­za­ci­ja i umre­ža­va­nje držav­nih ins­ti­tu­ci­ja koja se više-​manje uspješ­no obav­lja, raz­li­či­te biome­trij­ske ispra­ve, itd. A još pri­je toga ban­kov­ne kar­ti­ce. kao sine qua non druš­tve­nog živo­ta ipak pred­stav­lja nešto novo. No može­mo li reći da živi­mo novo nor­mal­no? Naime, pos­to­je­ća teh­no­lo­gi­ja sada je pos­ta­la pre­sud­na za rad i soci­ja­li­za­ci­ju. Također, zna­če­nje infor­ma­tič­ke pisme­nos­ti uve­li­ke se pro­mi­je­ni­lo. Ona sada podra­zu­mi­je­va mno­go više zna­nja i vje­šti­na: poz­na­va­nje raz­li­či­tih infor­ma­cij­skih sus­ta­va ili tzv. plat­for­mi, zna­nje o moguć­nos­ti­ma koje pru­ža teh­no­lo­gi­ja kojom ras­po­la­že­mo, o teh­no­lo­škoj infras­truk­tu­ri loka­li­te­ta s kojeg obav­lja­mo posao, o rizi­ci­ma koje sa sobom nosi bora­vak u digi­tal­nom okru­že­nju, itd. Ovakvo poima­nje infor­ma­tič­ke pisme­nos­ti pred­stav­lja novi­nu, među­tim upit­no je u kojoj mje­ri je ona pri­sut­na među popu­la­ci­jom da bi se mogla sma­tra­ti neči­me što je nor­mal­no.⁵Iako ima više odre­đe­nja „nor­mal­nog“, ovdje koris­tim kon­cept kako ga nala­zi­mo kod Durkheima: „Normalnim naziv­lje­mo činje­ni­ce koje pred­stav­lja­ju naj­op­će­ni­ti­je obli­ke … mogli bismo kaza­ti da se nor­mal­ni tip prek­la­pa s pro­sječ­nim” (Durkheim, Emile. Pravila soci­olo­ške meto­de. Prevela Gordana V. Popović, Jesenski i Turk, 2014., str.107.). Zaključak, što to zna­či za veli­ku veći­nu lju­di na pla­ne­ti Zemlji, name­će se sam po sebi: samo manji dio njih par­ti­ci­pi­ra u tzv. novom nor­mal­nom.⁶Naravno, da bismo mogli pot­vr­di­ti ili opo­vrg­nu­ti tezu o infor­ma­tič­koj pisme­nos­ti bilo bi potreb­no ura­di­ti sve­obu­hvat­no kvan­ti­ta­tiv­no istra­ži­va­nje. Stoga mi se čini logič­nim pos­ta­vi­ti još jed­no pita­nje, odnos­no pita­nja: što je zapra­vo novo nor­mal­no, što ozna­ča­va ta sin­tag­ma; što je to „novo“ u novom nor­mal­nom; da li je novo nor­mal­no zapra­vo kre­ta­nje pre­ma sta­rom novom nor­mal­nom ili u novom nor­mal­nom zapra­vo nema niče­ga „novo­ga“? Novi obli­ci rada, posre­do­va­ni kori­šte­njem rani­jih i novih IKT‑a, neće suštin­ski pro­mi­je­ni­ti druš­tve­ne odno­se moći ili una­pri­je­di­ti ih u smje­ru ega­li­ta­riz­ma. Razlog za ovu pret­pos­tav­ku pro­iz­la­zi iz proš­lih iskus­ta­va, pri čemu je oče­ki­va­ni utje­caj IKT‑a na eman­ci­pa­ci­ju žena naj­bo­lji pri­mjer. Pokazalo se da teh­no­lo­gi­je za koje se sma­tra­lo da će omo­gu­ći­ti prvens­tve­no žena­ma, ali i dru­gim manji­na­ma, veću vid­lji­vost ipak u konač­ni­ci nisu dove­le do oče­ki­va­nih isho­da.⁷Ovdje se podjed­na­ko mis­li na moguć­nos­ti posje­do­va­nja odre­đe­ne teh­no­lo­gi­je, kao i zna­nja potreb­nog za kori­šte­nje iste.

Također, poka­za­lo se da pri­mat digi­ta­li­za­ci­je ogra­ni­ča­va neke obli­ke rada koji nuž­no zah­ti­je­va­ju pos­to­ja­nje u real­nom vre­me­nu i pros­to­ru, nasu­prot vir­tu­al­nom. Virtualno okru­že­nje ne može biti zamje­na odre­đe­nim tipo­vi­ma umjet­nič­kih prak­si, pri­mje­ri­ce, kon­cer­ti­ma uži­vo koje karak­te­ri­zi­ra upra­vo nepo­sred­na među­in­te­rak­ci­ja publi­ke i izvo­đa­ča ili nemo­guć­nost iden­tič­nog ponav­lja­nja izved­be (nasu­prot ton­skim zapi­si­ma). Isto vri­je­di i za kaza­li­šte i odre­đe­ne tipo­ve likov­ne umjet­nos­ti kao što su per­for­man­si, situ­aci­onis­tič­ke inter­ven­ci­je u pros­tor, kon­cep­tu­al­nu umjet­nost, kipar­stvo, ali i sli­kar­stvo. Naprosto, radi se o feno­me­no­lo­ški neus­po­re­di­vim iskus­tvi­ma, radi­kal­no druk­či­jim. Tako poje­di­ni kul­tur­ni⁸Iako su pri­mje­ri više foku­si­ra­ni na kre­ativ­ne indus­tri­je, na umu sva­ka­ko imam i kul­tu­ru kako se shva­ća u širem soci­olo­škom smis­lu. izra­zi nisu eks­pli­cit­no zabra­nje­ni, nego je nji­ho­vo izra­ža­va­nje ote­ža­no do te mje­re da zah­ti­je­va­ju dodat­ne napo­re kako bi se pre­pre­ke ubla­ži­le, jer ih je u feno­me­no­lo­škom smis­lu nemo­gu­će  pre­mos­ti­ti. Da budem pot­pu­no jas­na – moje pola­zi­šte nije vul­gar­no pre­fe­ri­ra­nje jed­ne estet­ske for­me nad dru­gom, nego mate­ri­ja­lis­tič­ko. Radi se o real­nim glo­bal­nim i glo­kal­nim pos­lje­di­ca­ma koje izmi­je­nje­ni uvje­ti rada i živo­ta ima­ju na poje­din­ce, kul­tu­ru i druš­tvo u cje­li­ni; o real­nim uvje­ti­ma rada, pri­vre­đi­va­nju i živo­tu esen­ci­jal­nih rad­ni­ka⁹Radnike shva­ćam u Foucaultovom smis­lu kao maši­ne (ljud­ski kapi­tal dos­lov­no ljud­skih bića) koje se među­sob­no raz­li­ku­ju po uvje­ti­ma nači­na pro­izvod­nje: genet­skom mate­ri­ja­lu, obra­zo­va­nju, geograf­skoj situ­ira­nos­ti i sl. (Foucault, Michel. Rođenje biopo­li­ti­ke. Prevela Maja Vukušić Zorica, Sandorf i Mizantrop, 2016.). Stoga bi esen­ci­jal­ni rad­ni­ci bili oni koji su nuž­ni za zado­vo­lja­va­nje ljud­skih potre­ba (nasu­prot želja­ma). Međutim, pos­to­ji gru­pa esen­ci­jal­nih rad­ni­ka ili maši­na koje se raz­li­ku­ju od dru­gih maši­na jer vade rude bez kojih bi pos­to­ja­nje umre­že­nog druš­tva bilo dos­lov­no nemo­gu­će. u vri­je­me sve­op­će digi­ta­li­za­ci­je. Pritom se naj­češ­će mis­li na pro­da­va­či­ce u trgo­vi­na­ma i medi­cin­sko osob­lje – s punim pra­vom. Međutim, od pre­sud­ne je važ­nos­ti ne zabo­ra­vi­ti na rad­ni­ke o koji­ma pri­mar­no ovi­si ops­ta­nak infor­ma­cij­skog druš­tva i eko­no­mi­je.¹⁰Castells (Ibid.). One koji naj­ne­po­sred­ni­je ops­lu­žu­ju¹¹Frankel, Todd C. „The Cobalt Pipeline: Tracing the path from dead­ly hand-​dug mines in Congo to con­su­mers’ pho­nes and lap­tops“. The Washington Post, 30. ruj­na 2016., www.washingtonpost.com/graphics/business/batteries/congo-cobalt-mining-for-lithium-ion-battery/. Pristupljeno 3. svib­nja 2021. i one koji odr­ža­va­ju¹²Oshins, Teegan. „Online shop­pers sho­uld be awa­re of Amazon’s gru­eling wor­king con­di­ti­ons“. The Oracle, 28. trav­nja 2020., www.usforacle.com/2020/04/28/online-shoppers-should-be-aware-of-amazons-grueling-working-conditions/. Pristupljeno 3.svibnja 2021. eko­no­mi­ju zas­no­va­nu na IKT. Ova gru­pa rad­ni­ka je goto­vo pot­pu­no nevid­lji­va. Razlozi nevid­lji­vos­ti su broj­ni sto­ga ću naves­ti samo neko­li­ko: zem­lje pori­jek­la rad­ni­ka su i same nevid­lji­ve u opti­ci viso­ko razvi­je­nih dru­šta­va; oni pred­stav­lja­ju ono što se nazi­va nisko kva­li­fi­ci­ra­nom rad­nom sna­gom. Također, pri­sut­no je namjer­no odvra­ća­nje pogle­da budu­ći da se nji­ho­va egzis­ten­ci­jal­na pozi­ci­ja poka­zu­je kao reflek­si­ja u ogle­da­lu. Naravno, uvi­jek obr­nu­ta – pri­ka­zu­je teške uvje­te rada i siro­maš­tvo koje ops­ta­je uspr­kos tegob­nom radu. Osim toga, reflek­ti­ra i dalje pri­sut­ne kolo­ni­jal­ne impulse.

Digitalizacija kao novo nor­mal­no dodat­no uslož­nja­va i ras­ta­če¹³Bauman, Zygmunt. Liquid Modernity. Polity Press, 2000. druš­tve­no tki­vo. Udaljuje ljud­ska bića (kao isto­vre­me­no tje­les­na i umna bića) na broj­ne nači­ne tako da ostav­lja dojam kons­tant­nog umna­ža­nja raz­li­ka. Osim digi­ta­li­za­ci­je, novo nor­mal­no je tako­đer pos­ta­lo noše­nje maski koje šti­te od zara­ze čime se raz­li­ke jas­no osli­ka­va­ju na lici­ma lju­di, kao što se izo­la­ci­ja i digi­ta­li­za­ci­ja osli­ka­va­ju na tije­lu koje je (ne)prisutno ili dje­lo­mič­no pri­sut­no u nekom pros­to­ru. Izolacija, digi­ta­li­za­ci­ja i noše­nje maski, što se naj­češ­će podra­zu­mi­je­va kao novo nor­mal­no, čine ljud­ske kon­tak­te ogra­ni­če­ni­ma i rijet­ki­ma. Također, sve tro­je upri­zo­ru­je raz­li­ke koje nuž­no vode podje­la­ma među lju­di­ma, a kod poli­tič­ki osvje­šte­ni­jih i/​ili anga­ži­ra­ni­jih poje­di­na­ca mogu rezul­ti­ra­ti pre­ki­dom pri­ja­telj­skih, obi­telj­skih i inih veza. Spomenute raz­li­ke jas­no osli­ka­va­ju druš­tve­ne odno­se moći: od (ne)obaveznog noše­nja maski, (ne)obaveznog ogra­ni­če­nja okup­lja­nja lju­di na jed­nom mjes­tu, nji­ho­vog (ne)slobodnog kre­ta­nja, (ne)ograničenjima veza­nim uz obli­ke pri­vred­ne dje­lat­nos­ti i obli­ke rada. Međutim, raz­li­ke su pos­to­ja­le i pri­je poja­ve pan­de­mi­je. Razlika¹⁴Bourdieu, Pierre. Distinkcija: Društvena kri­ti­ka suđe­nja. Prevela Jagoda Milinković, Antibarbarus, 2011. među lju­di­ma koja se oči­tu­je u raz­li­ka­ma u druš­tve­nim odno­si­ma moći i obrat­no, nije nikak­va novo­ta­ri­ja. Razlika je druš­tve­na činje­ni­ca.¹⁵Durkheim (Ibid.). Ono što jest novo­ta­ri­ja je nje­zi­na poja­ča­na vid­lji­vost, oči­gled­nost. Doima se kao da pos­to­ji inten­ci­onal­nost da raz­li­ke pos­ta­nu upe­čat­lji­vi­je, jače izra­že­ne pomo­ću spo­me­nu­tih druš­tve­nih meha­ni­za­ma. I ta novo­ta­ri­ja nagla­še­ne vid­lji­vos­ti raz­li­ka oči­tu­je se kao stal­no pri­sut­na kon­fu­zi­ja, odnos­no sta­nje ano­mi­je.¹⁶Durkheim, Emile. Suicide: A Study in Sociology. Preveli John A. Spaulding i Simpson George, Routledge, 2005. Nije na odmet još jed­nom pono­vi­ti da su raz­li­ke istu­re­ne u tako zna­čaj­noj mje­ri da se šire i u pri­vat­nu sfe­ru među­ljud­skih odno­sa, dovo­de­ći do nji­ho­vog pres­la­gi­va­nja, pa i pot­pu­nog doki­da­nja. To uka­zu­je na iznim­no radi­ka­li­zi­ra­nu druš­tve­nu situ­aci­ju. Pritom ne pro­su­đu­jem je li to loše ili dobro u vri­jed­nos­nom smis­lu, napros­to kons­ta­ti­ram da je pro­ces druš­tve­ne pola­ri­za­ci­je i sta­nje ano­mi­je, koje je već neko vri­je­me pri­sut­no u hrvat­skom druš­tvu,¹⁷Ograničavam se na hrvat­sko druš­tvo budu­ći da bi bilo koja dru­ga kons­ta­ta­ci­ja zah­ti­je­va­la pri­kup­lja­nje više poda­ta­ka. Pa i ove se kons­ta­ta­ci­je veza­ne uz hrvat­sko druš­tvo osla­nja­ju pri­mar­no na pro­ma­tra­nje pro­ce­sa koji se odvi­ja­ju duže vri­je­me. druš­tve­na činjenica.

Tijekom pred­stav­lja­nja Leksikona pos­tav­lje­no je pita­nje je li, s obzi­rom na izmi­je­nje­nu druš­tve­nu situ­aci­ju, možda potreb­no poje­di­ne kon­cep­te zami­je­ni­ti novi­ma? Promatrajući druš­tvo tre­nut­no, u svim nje­go­vim mije­na­ma, moj odgo­vor bi bio – ne. Točnije, doj­ma sam da je neke kon­cep­te potreb­no pre­ves­ti: mogu­će ih je i dalje koris­ti­ti, ali više nema­ju iden­tič­no zna­če­nje kao pri­je.¹⁸S dru­ge stra­ne, neke kon­cep­te nije potreb­no pri­la­go­đa­va­ti jer još uvi­jek u pot­pu­nos­ti odgo­va­ra­ju svom ori­gi­nal­nom zna­če­nju. U tom smis­lu defi­ni­tiv­no vri­je­di izdvo­ji­ti rani­je spo­me­nu­te raz­li­ku i ano­mi­ju. Potpuno sam svjes­na da nave­de­no zvu­či kao kla­sič­na rekon­cep­tu­ali­za­ci­ja, no ipak se ne radi se o tome. Uzmimo za pri­mjer soci­jal­nu dis­tan­cu kao kon­cept koje­mu je nuž­no pre­vo­đe­nje. Socijalna dis­tan­ca se čes­to pro­ble­ma­ti­zi­ra­la u raz­nim ana­li­za­ma pan­de­mi­je, a ana­li­zi­ra­lo se i pisa­lo mno­go. Prigovori su pri­je sve­ga uka­zi­va­li da se u jav­nos­ti usta­li­la pri­mje­na kon­cep­ta u zna­če­nju koje ne odgo­va­ra nje­go­vom izvor­nom smis­lu, što je pot­pu­no toč­na opser­va­ci­ja. Međutim, što ako logi­ku kori­šte­nja kon­cep­ta soci­jal­ne dis­tan­ce od stra­ne poli­tič­kih eli­ta sagle­da­mo iz dru­gog kuta: što ako ust­vr­di­mo da se soci­jal­na dis­tan­ca nije nuž­no kri­vo koris­ti­la? Ili, zar je mogu­će da su druš­tve­ni znans­tve­ni­ci zabo­ra­vi­li da su fizič­ka i soci­jal­na dis­tan­ca na kon­cep­tu­al­noj razi­ni pove­za­ne? Socijalna dis­tan­ca, tj. ska­la soci­jal­ne dis­tan­ce, mje­ri pre­dra­su­de pre­ma raz­li­či­tim druš­tve­nim gru­pa­ma i čla­no­vi­ma tih gru­pa tako da daje pri­mje­re fizič­ke bli­skos­ti ili uda­lje­nos­ti s gru­pom i/​ili nje­zi­nim čla­no­vi­ma.¹⁹Bogardus, Emory S. „Measuring Social Distances“. Journal of Applied Sociology 9, 1925, str. 299 – 308, brocku.ca/MeadProject/Bogardus/Bogardus_1925c.html. Naravno, soci­jal­na dis­tan­ca (ili soci­jal­na bli­skost) ne ovi­si samo o nepo­sred­noj  fizič­koj bli­zi­ni oso­be iz odre­đe­ne druš­tve­ne gru­pe. Danas je to oso­bi­to oči­to: upo­tre­ba IKT‑a ovi­si o mno­go fak­to­ra pa je mogu­će odr­ža­va­ti soci­jal­nu dis­tan­cu uspr­kos pos­to­ja­nju spo­me­nu­tih teh­no­lo­gi­ja upra­vo sto­ga što nisu svi­ma jed­na­ko dos­tup­ne. Ne samo da ju je mogu­će odr­ža­va­ti nego i pro­dub­lji­va­ti. Ono što, dak­le, tvr­dim jest da su poli­tič­ka eli­ta  ili vlast kon­cept soci­jal­ne dis­tan­ce, odnos­no nje­go­vu konač­nu logič­ku kon­zek­ven­cu shva­ti­li pot­pu­no isprav­no i upo­tri­je­bi­li u svr­hu uprav­lja­nja²⁰Foucault, Michel. Rođenje biopo­li­ti­ke: pre­da­va­nja na College de France (1978. – 1979.). Prevela Maja Vukušić Zorica, Sandorf i Mizantrop, 2016. masom ili odre­đe­nom popu­la­ci­jom. Fizička dis­tan­ca koja uklju­ču­je noše­nje maski, izo­la­ci­ju ili samo­izo­la­ci­ju, drža­nje poje­di­nih druš­tve­nih gru­pa u karan­te­ni, ogra­ni­če­nja veza­na uz broj lju­di koji se mogu oku­pi­ti na jed­nom mjes­tu, nejed­na­kos­ti veza­ne uz pris­tup IKT‑a i nejed­na­kos­ti veza­ne uz infor­ma­tič­ku pisme­nost – sve to utje­če na soci­jal­nu dis­tan­cu. Ako pos­to­ji ured­ba koja pro­pi­su­je da se na jed­nom mjes­tu može oku­pi­ti samo odre­đen broj lju­di (pod pret­pos­tav­kom da se ona poštu­je) to nuž­no vodi odlu­či­va­nju o tome koga isklju­či­ti, tj. soci­jal­no dis­tan­ci­ra­ti. Dakle, name­ta­nje sin­tag­me soci­jal­na dis­tan­ca od stra­ne poli­tič­kih eli­ta ili vlas­ti kao one koja i dalje uprav­lja gra­đa­ni­ma – oso­bi­to u situ­aci­ja­ma kri­ze poput ove – nije pogreš­no jer se neis­prav­no koris­ti, nego sto­ga što odo­bra­va i poti­če dis­kri­mi­na­ci­ju kao sasvim legi­tim­no pa i poželj­no druš­tve­no ponašanje.

Upotreba soci­jal­ne dis­tan­ce kao glav­ne mje­re pri spre­ča­va­nju šire­nja zara­ze je dubo­ko nepra­ved­na.²¹Da ne bi bilo zabu­ne, ne pori­čem potre­bu drža­nja fizič­ke dis­tan­ce kada bora­vi­mo među lju­di­ma i potre­bu noše­nja maski. Ono što želim nagla­si­ti jest da isklju­či­vi fokus na ovu mje­ru u konač­ni­ci dopri­no­si više novom ras­lo­ja­va­nju i druš­tve­nim raz­li­ka­ma nego oču­va­nju zdrav­lja sta­nov­niš­tva. Neuspjeh plat­for­me Cijepise.hr jas­no je poka­zao neza­in­te­re­si­ra­nost i nes­po­sob­nost vlas­ti koja se susre­la sa zdrav­s­tve­nom kri­zom glo­bal­nih raz­mje­ra. Nezainteresiranost za svla­da­va­nje zna­nja potreb­nih za sna­la­že­nje u infor­ma­tič­kom druš­tvu i nes­po­sob­nost da se pra­ved­no, tran­s­pa­rent­no i odgo­vor­no orga­ni­zi­ra i vodi (jav­no) zdrav­s­tve­ni sus­tav. Također, izos­ta­nak kam­pa­nje koja bi pozi­va­la gra­đa­ne da se cije­pe, uz objaš­nje­nje potre­be i važ­nos­ti cje­pi­va kao mje­re koja je naj­e­fi­kas­ni­ja u suz­bi­ja­nju pan­de­mi­je, dodat­no dovo­di u pita­nje uprav­lja­nje vlas­ti – je li ono bilo vođe­no ide­jom oču­va­nja zdrav­lja popu­la­ci­je ili uspos­tav­lja­njem nove druš­tve­ne stra­ti­fi­ka­ci­je. Uzimajući u obzir dosad nave­de­no, pita­nje koje se name­će jest: koli­ko pose­za­nje za soci­jal­nom dis­tan­com kao mje­rom kon­tro­le šire­nja zara­ze zapra­vo ima funk­ci­ju uspos­tav­lja­nja novog nor­mal­nog ili ono što u konač­ni­ci tre­ba nor­ma­li­zi­ra­ti je pro­dub­lji­va­nje soci­jal­ne dis­tan­ce izme­đu raz­li­či­tih gru­pa lju­di ovis­no o nji­ho­vim rod­nim, sek­su­al­nim, klas­nim, etnič­kim, reli­gij­skim, obra­zov­nim karak­te­ris­ti­ka­ma (da nave­dem samo neke)? Odnosno, kons­tant­no ponav­lja­nje zah­tje­va za odr­ža­va­njem soci­jal­ne dis­tan­ce, a ima­ju­ći u vidu rani­je spo­me­nu­te nevid­lji­ve meha­niz­me putem kojih se ona ostva­ru­je, vodi novom ras­lo­ja­va­nju druš­tva. Za pret­pos­ta­vi­ti je da će se druš­tve­ne sku­pi­ne lju­di ras­lo­ja­va­ti kako na lokal­noj, tako i na glo­bal­noj razi­ni. No kako će se svjet­ski sis­tem (pre)oblikovati, te shod­no tome, druš­tve­ne kla­se (pre)strukturirati tek tre­ba­mo vidje­ti. S obzi­rom na tre­nut­na kre­ta­nja za pret­pos­ta­vi­ti je da dalj­nje uslo­ža­va­nje neće doki­nu­ti pos­to­je­ću struk­tu­ral­nu asi­me­trič­nost i nes­ta­bil­nost glo­bal­ne eko­no­mi­je umre­že­nog druš­tva.²²Castells (Ibid.). Ono što je neupit­no jest da će ove druš­tve­ne pro­ce­se usmje­ra­va­ti i naše (ne)djelovanje. Za pret­pos­ta­vi­ti je da će se raz­li­ke, dis­tan­ci­ra­nje ili ras­lo­ja­va­nje, u veći­ni slu­ča­je­va uspos­tav­lja­ti pre­ma pos­to­je­ćim obras­ci­ma. Kao i pri­je, ostat će manji­na koja će tako ute­me­lje­nu druš­tve­nu podje­lu ili soli­dar­nost odbi­ti pri­hva­ti­ti kao nor­mal­nu i nas­ta­vi­ti odr­ža­va­ti među­ljud­ske odno­se ute­me­lje­ne na ide­ji druš­tve­ne pra­ved­nos­ti. Imajući u vidu eko­nom­sku situ­aci­ju, uklju­ču­ju­ći neo­ko­lo­ni­jal­ne meha­niz­me eko­nom­skog razvo­ja, može­mo zaklju­či­ti da po pita­nju soci­jal­ne dis­tan­ce i druš­tve­nog ras­lo­ja­va­nja u novom nor­mal­nom nema niče­ga suštin­ski novo­ga, te da even­tu­al­no može­mo govo­ri­ti o novom sta­rom nor­mal­nom.

Za sami kraj spo­me­nu­la bih još dva aspek­ta digi­ta­li­za­ci­je: ula­že­nje u  sfe­ru pri­vat­nos­ti ili doma i doki­da­nje kor­po­ral­nos­ti ljud­skih bića. Odnosa kor­po­ral­nos­ti i digi­ta­li­za­ci­je nakrat­ko smo se dotak­li na samom počet­ku. Ovdje ne namje­ra­vam detalj­no raz­la­ga­ti ove iznim­no bit­ne aspek­te digi­ta­li­za­ci­je, već ih ukrat­ko opi­sa­ti i objas­ni­ti zašto sma­tram da se upra­vo u ovim slu­ča­je­vi­ma radi o poten­ci­jal­no novom nor­mal­nom.²³Potencijalno sto­ga što pan­de­mi­ja još uvi­jek nije suz­bi­je­na pa i uve­de­ne mje­re (rad od doma, komu­ni­ka­ci­ja putem inter­ne­ta, ogra­ni­če­nja kre­ta­nja, itd.) ops­ta­ju u raz­li­či­tim inten­zi­te­ti­ma. Ovi aspek­ti digi­ta­li­za­ci­je nala­ze se u spe­ci­fič­nom među­od­no­su koji još jas­ni­je pod­cr­ta­va društveno-​kulturalne²⁴Paić, Žarko. Politika iden­ti­te­ta: kul­tu­ra kao nova ide­olo­gi­ja. Antibarbarus, 2005. gra­ni­ce i soci­jal­no raslojavanje.

Ulaženje u pri­vat­nu sfe­ru poten­ci­jal­no vodi uki­da­nju raz­li­ke privatno/​javno, ali ne u smis­lu kako o tome govo­re femi­nis­tič­ke, queer i dru­ge srod­ne teorij­ske ško­le miš­lje­nja.²⁵Dokidanje raz­li­ke privatno/​javno u ovom tipu diskur­sa oči­tu­je se kroz zah­tjev za jav­nim iska­zi­va­njem druš­tve­nih feno­me­na koji su tobo­že stvar osob­nog izbo­ra ili pri­vat­na stvar poje­din­ca. Seksualnu ori­jen­ta­ci­ju i obi­telj­sko nasi­lje može­mo naves­ti kao naj­poz­na­ti­je pri­mje­re, tako­đer i pri­pa­da­ju­će paro­le „osob­no je poli­tič­ko“ ili „obi­telj­sko nasi­lje je druš­tve­ni pro­blem“. Prije se nešto slič­no odvi­ja­lo isklju­či­vo kroz upo­tre­bu druš­tve­nih mre­ža. Sada kada se zbog epi­de­mi­olo­ških mje­ra više nego ikad pri­je rad odvi­ja od kuće, goto­vo da smo pri­mo­ra­ni na tak­vu vrst komu­ni­ka­ci­je, pa pri­vat­na sfe­ra doma pos­ta­je jav­na i za oso­be koje done­dav­no, do poja­ve pan­de­mi­je nisu nuž­no ima­le moć pris­tu­pa našoj pri­vat­nos­ti. Ono na što želim uka­za­ti jest da ula­že­nje ili pro­di­ra­nje u pri­vat­nu sfe­ru putem raz­li­či­tih plat­for­mi razvi­je­nih za komu­ni­ka­ci­ju u vri­je­me pan­de­mi­je pro­izvo­di ista ogra­ni­če­nja slo­bo­da poje­di­na­ca ili gru­pa s tom raz­li­kom da pri­vat­na, osob­na sfe­ra (barem za sada) ne pos­ta­je poli­tič­ka. Otuda savje­ti o prik­lad­nom odi­je­va­nju i pona­ša­nju kada ima­mo vide­okon­fe­ren­ci­ju: tre­ba se pona­ša­ti kao da smo u jav­nom pros­to­ru, u ure­du, pa samim time i prik­lad­no odje­nu­ti. Parola koja pri­pa­da kon­zer­va­tiv­nom diskur­su „neka to rade u svo­ja četi­ri zida“ ovdje biva okre­nu­ta naopač­ke i otpri­li­ke gla­si: „osta­tak vre­me­na se mogu pona­ša­ti kao da su u svo­ja četi­ri zida“. Odluka o tome što ćemo podi­je­li­ti s jav­noš­ću sve je manje u našoj moći i sve više u moći kor­po­ra­ci­ja čije plat­for­me koris­ti­mo.²⁶Zasigurno naj­poz­na­ti­ji pri­mjer je onaj koji se odno­si na tzv. skan­dal Cambridge Analytica i Facebook; Carrie Wong, Julia. „The Cambridge Analytica scan­dal chan­ged the wor­ld – but it did­n’t chan­ge Facebook“. The Guardian, 18. ožuj­ka 2019., www.theguardian.com/technology/2019/mar/17/the-cambridge-analytica-scandal-changed-the-world-but-it-didnt-change-facebook. Pristupljeno 22. kolo­vo­za 2021. Gotovo svi ure­đa­ji koje danas koris­ti­mo su digi­tal­ni i u pra­vi­lu više-​manje među­sob­no pove­za­ni te kao tak­vi tvo­re ono što se nazi­va Internet of Things (IoT). Tako pove­za­ni posje­du­ju ogrom­nu koli­či­nu poda­ta­ka, tzv. big data. Upravo ti poda­ci, infor­ma­ci­je o nama, u vlas­niš­tvu su kor­po­ra­ci­ja čije ure­đa­je i uslu­ge koris­ti­mo, a odlu­ka o obli­ci­ma upo­tre­be tih infor­ma­ci­ja pot­pu­no je izvan naše moći odlu­či­va­nja. Također, raz­no­vr­s­ne mje­re koje su uve­de­ne zbog pan­de­mi­je omo­gu­ći­le su pri­kup­lja­nje ogrom­nih koli­či­na poda­ta­ka, (vje­ro­jat­no) više nego ika­da pri­je.²⁷Dovoljno je uze­ti kao pri­mjer savjet da goto­vin­ska pla­ća­nja zami­je­ni­mo kartičnim.

Konačno, kada govo­ri­mo o kor­po­ral­nos­ti i digi­ta­li­za­ci­ji, komu­ni­ka­ci­ja se odvi­ja i na never­bal­noj (tje­les­noj) razi­ni: ges­ti­ku­li­ra­nju, faci­jal­nim eks­pre­si­ja­ma, ruko­va­nju, zagr­lja­ju, poljup­cu, sek­su­al­nim odno­si­ma i cije­lom nizu dru­gih tje­les­nih kret­nji ili for­mi tje­les­nog drža­nja. Digitalizacija ne samo da stav­lja tje­les­nost u dru­gi plan, nego je u bit­noj mje­ri doki­da. Već smo spo­me­nu­li meha­niz­me putem kojih se ogra­ni­ča­va­ju fizič­ki, a posred­stvom toga i soci­jal­ni kon­tak­ti. Također, inte­re­sant­no je i indi­ka­tiv­no²⁸Osim za tezu koja se izno­si u tek­s­tu, tako i za sva ona filozofsko-​teorijska ela­bo­ri­ra­nja ulo­ge tje­les­nos­ti, oso­bi­to ona koja se foku­si­ra­ju na utje­lov­lje­nje roda, kla­se, etni­ci­te­ta ili rase. da se otpo­čet­ka pan­de­mi­je, tije­kom raz­li­či­tih obli­ka izo­la­ci­je i karan­te­ne, učes­ta­lo savje­to­va­lo da se pri komu­ni­ka­ci­ji (oso­bi­to s bli­skim oso­ba­ma) koris­ti­mo apli­ka­ci­ja­ma koje omo­gu­ća­va­ju vizu­al­no pri­sus­tvo dru­gih lju­di. Dakle, neupit­no je da se kor­po­ral­nost pre­poz­na­je kao bitan aspekt ljud­skos­ti. Ono što jest upit­no je na koji način i u kojoj mje­ri. Možemo li i do koje mje­re zane­ma­ri­ti tje­les­ni aspekt, a da se on u jed­nom tre­nut­ku ne poč­ne reflek­ti­ra­ti na soci­jal­ne odno­se i struk­tu­re koje pro­izvo­de indi­vi­due kao čla­no­vi druš­tva?²⁹Bez pre­tje­ra­nog raz­la­ga­nja psi­ho­ana­li­tič­kih osno­va razvo­ja lič­nos­ti ima smis­la pod­sje­ti­ti da ego ili ja nas­ta­je u tre­nut­ku kada dije­te spoz­na da maj­ka i ono nisu cje­li­na, odnos­no kada dije­te spoz­na pos­to­ja­nje dru­ge oso­be. Premda smo umre­že­ni pre­čes­to zabo­rav­lja­mo da se iza ekra­na, u pra­vi­lu i dalje nala­zi dru­ga oso­ba. Upravo cyber­bul­lying koji je već dobro pre­poz­nat kao ozbi­ljan rizik biva­nja u vir­tu­al­nom pros­to­ru i druš­tve­na pato­lo­gi­ja s poten­ci­jal­no ozbilj­nim pos­lje­di­ca­ma pred­stav­lja pot­vr­du reče­nog.³⁰„Beware of cyber­bul­lying“. American Psychological Association, 2009, www.apa.org/topics/bullying/online. Pristupljeno 4. kolo­vo­za 2021.

Tekst ću zavr­ši­ti kako sam i zapo­če­la – pred­stav­lja­njem Leksikona (prem­da je to samo jedan od niza mogu­ćih pri­mje­ra). Tijela koja smo gle­da­li na ekra­nu moni­to­ra su raz­lom­lje­na: vidi­mo samo gla­vu, kor­pus, dio gla­ve, dio kor­pu­sa, itd.; neka od njih daju pot­pu­no jas­no do zna­nja da se jav­lja­ju iz pri­vat­ne sfe­re doma, dok dru­ga daju pri­vid dru­ga­či­jeg okru­že­nja, a za pret­pos­ta­vi­ti je da ima onih malo­broj­nih koji ima­ju moguć­nost raz­dvo­ji­ti pri­vat­nu sfe­ru od jav­ne. Ukratko, ono na što želim uka­za­ti jest da ovak­va vrsta komu­ni­ka­ci­je ope­to­va­no umna­ža raz­li­ke i pro­dub­lju­je druš­tve­no ras­lo­ja­va­nje. Ali i da osob­ni ili pri­vat­ni pros­tor – ako želi­mo sudje­lo­va­ti u novom nor­mal­nom druš­tvu – više ne pri­pa­da nama.³¹Dom kao mjes­to odmo­ra odjed­nom pos­ta­je mjes­to odmo­ra i mjes­to rada. Kojoj sfe­ri dati pri­mat – doma ili rad­nog mjes­ta – i je li  uop­će mogu­će izvr­ši­ti takav tip raz­dva­ja­nja, te koje su poten­ci­jal­ne psi­ho­lo­ške i soci­jal­ne pos­lje­di­ce? Stoga kada govo­ri­mo o novom nor­mal­nom, novo bi se ponaj­pri­je moglo odno­si­ti na upra­vo opi­sa­ne aspek­te digi­ta­li­za­ci­je: gub­lje­nje raz­li­ke izme­đu  privatnog/​javnog i doki­da­nje ljud­ske kor­po­ral­nos­ti kao jed­nog od obli­ka biva­nja u svijetu.

Dakle, feno­me­ni na koje se tekst foku­si­ra karak­te­ri­zi­ra­ni su druš­tve­nim odno­si­ma koji su u zna­čaj­noj mje­ri posre­do­va­ni informacijsko-​komunikacijskim teh­no­lo­gi­ja­ma i to na način koji isto­vre­me­no jača pro­ce­se druš­tve­ne ato­mi­za­ci­je i glo­ba­li­za­ci­je. Spomenuti pro­ce­si i pri­pa­da­ju­ći druš­tve­ni odno­si struk­tu­ri­ra­ju soci­jal­nu real­nost koja smje­ra uspos­tav­lja­nju glo­ba­li­zi­ra­nog panop­ti­ko­na³²Foucault, Michel. Nadzor i kaz­na: rađa­nje zatvo­ra. Prevela Divna Marion, Informator, 1994. pot­pu­no uskla­đe­nog s neo­li­be­ral­nom para­dig­mom druš­tva umre­že­nih ato­mi­zi­ra­nih maši­na čije se egzis­ten­ci­jal­ne pozi­ci­je ili iden­ti­tet oči­tu­ju u raz­no­li­kim i pro­mje­nji­vim obli­ci­ma digi­tal­nog pri­sus­tva i odsustva.