Temeljni osobni dohodak

Autorica
Datum primitka teksta
1. rujna 2020.
Grad
Zagreb
Ključne riječi
, , , ,

Pandemija uzro­ko­va­na viru­som COVID-​19 pri­si­lja­va nas na soli­dar­nost. Europska je uni­ja pri­mo­ra­na finan­cij­ski i soli­dar­no pomo­ći svo­jim čla­ni­ca­ma kako bi što bez­bol­ni­je pre­mos­ti­le karan­te­nu svo­jih gra­đa­na i dosad nevi­đe­ni dvo­mje­seč­ni glo­bal­ni zas­toj u gos­po­dar­stvu. Pitanje je, zašto kao i drža­ve, koje pri­ma­ju pomoć bez una­pri­jed zada­nih uvje­ta, i nje­ni građani_​ke ne bi mogli isto tako biti temelj­no finan­cij­ski podr­ža­ni bez una­pri­jed defi­ni­ra­nih pro­tu­us­lu­ga? Članak koji sli­je­di vodi se jed­nom jas­nom pris­tra­noš­ću, pris­tra­noš­ću za bez­u­vjet­ni, temelj­ni osob­ni doho­dak (TOD). Na počet­ku isti­čem tu pris­tra­nost kako nas naša ide­olo­ška pozi­ci­ja ne bi uči­ni­la sli­je­pi­ma za kri­ti­ke ovo­ga kon­cep­ta koje bi mogle biti koris­ne za nje­go­vu uspješ­nu pri­mje­nu. S dru­ge stra­ne, pris­tra­nost je gra­ni­ca koja ozna­ča­va na što ne pris­ta­je­mo: na pri­mat zako­ni­tos­ti trži­šta ispred vri­jed­nos­ti sva­kog poje­din­ca da se ostva­ru­je kao slo­bod­na i odgo­vor­na oso­ba, što je osnov­ni argu­ment za TOD. Pritom ne valja pris­ta­ti na poli­tič­ko odlu­či­va­nje koje se pona­ša pre­ma kapitalu/​tržištu kao da je to odjed­nom subjekt druš­tve­nih pro­ce­sa. Po mom je shva­ća­nju subjekt samo čovjek, dok je trži­šte sred­stvo za dobro­bit sva­ke poje­di­ne oso­be i za una­p­rje­đe­nje nje­go­va kon­kret­nog sva­kod­nev­nog živo­ta. Ovim se član­kom želi poka­za­ti da su etič­ki argu­men­ti za TOD jas­ni i nedvoj­be­ni. Otpor uvo­đe­nju TOD‑a svje­do­či o sla­bos­ti  poli­tič­ke volje, a ne o objek­tiv­nim raz­lo­zi­ma za nje­go­vo nepro­vo­đe­nje. Politička je volja, pak, slo­že­na poja­va: čine ju i stu­panj svi­jes­ti dono­si­te­lja odlu­ka, ali i čla­no­va cije­lo­ga druš­tva. Ona je rezul­tat svje­to­na­zo­ra, ali i obra­zo­va­nja, umi­je­ća kova­nja novih kon­ce­pa­ta i pro­ši­re­nja te pro­mje­ne vlas­ti­tih sta­vo­va, kao i okol­nos­ti stre­sa i manj­ka doko­li­ce u poli­tič­kom dje­lo­va­nju, okru­že­nja opor­tu­nis­tič­kih pri­la­go­đa­va­nja i manj­ka gra­đan­ske hrabrosti.

Što je temeljni osobni dohodak? – definicije

Dorothee Spannagel pred­stav­lja temelj­ni osob­ni doho­dak kao doho­dak „na koji sva­ka oso­ba ima pra­vo, neo­vis­no o svo­joj finan­cij­skoj situ­aci­ji ili sta­nju na trži­štu rada – jed­nos­tav­no ima pra­vo sna­gom člans­tva u druš­tvu koje je u pra­vi­lu orga­ni­zi­ra­no u okvi­ru  naci­onal­ne drža­ve.“1Spannagel, Dorothy  L. „Trotz Aufschwung:Einkommensungleichheit geht nic­ht zurück – WSI- Verteilungsbericht 2015.“ WSI – Report,  Nr. 26, 2015,  www.boeckler.de/pdf/p_wsi_report_24_2015.pdf . pris­tup: 20. kolo­vo­za 2020. Prema Spannagel dvi­je su rele­vant­ne defi­ni­ci­je TOD‑a: jed­na je auto­ra Vanderborghta i Van Parijsa koji ga defi­ni­ra­ju kao „doho­dak koji poli­tič­ka zajed­ni­ca ispla­ću­je na indi­vi­du­al­noj osno­vi svim svo­jim čla­no­vi­ma, bez pro­vje­re potre­bi­tos­ti i bez pri­si­le, da se pri­hva­ti neki posao“.2Vanderborght, Yannik i Van Parijs, Philippe. Ein Grundeinkommen für alle? Geschichte und Zukunft eines radi­ka­len Vorschlags. Campus Verlag GmbH , Frankfurt am Main, 2005. Drugu defi­ni­ci­ju nudi nje­mač­ka mre­ža „Netzwerk Grundeinkommen“3Netzwerk Grundeinkommen je član inter­na­ci­onal­nog  Basic Income Earth Network (BIEN).  2015. mre­žu je čini­lo 4000 pojedinki_​ca i 100 orga­ni­za­ci­ja, usp. www.grundeinkommen.de. pristup:15. ruj­na 2020. pre­ma kojoj je bez­u­vjet­ni osnov­ni doho­dak „doho­dak koji poli­tič­ka zajed­ni­ca osi­gu­ra­va bez­u­vjet­no za sva­kog svog čla­na. On tre­ba osi­gu­ra­ti osnov­ne život­ne potre­be i omo­gu­ći­ti sudi­oniš­tvo u druš­tve­nim dobri­ma, tre­ba biti indi­vi­du­al­no pra­vo zajam­če­no bez pro­vje­re potre­bi­tos­ti i bez pri­si­le na rad ili neku dru­gu uzvrat­nu uslu­gu.“4Wagner, Björn. „Das Grundeinkommen in der deut­s­c­hen Debatte. Diskussionspapier im Auftrag des Gespraächskreises Sozialpolitik.“Friedrich Ebert Stiftung, FES, Bonn, 2009, www.boeckler.de/pdf/p_wsi_report_24_2015.pdf  www.boeckler.de/pdf/p_wsi_report_24_2015.pdf . Pristup:15.rujna 2020. Spannagel nagla­ša­va da defi­ni­ci­ja nje­mač­ke mre­že obu­hva­ća osi­gu­ra­nje život­no­ga mini­mu­ma kroz temelj­ni osob­ni doho­dak. Za raz­li­ku od već pos­to­je­ćih nači­na soci­jal­ne pomo­ći, pre­ma Spannagel, koja se osla­nja na miš­lje­nje Ingmar Kumpmann, TOD je „radi­kal­no refor­mi­ran oblik pos­to­je­ćih osnov­nih osi­gu­ra­nja, jer se omo­gu­ću­je uni­ver­zal­no i pauša­li­zi­ra­no pra­vo sva­kog gra­đa­na.“5Kumpmann  je citi­ra­na u izvje­šta­ju Dorothee Spannagel . „Das bedin­gun­g­s­lo­se Grundeinkommen: Chancen und Risiken einer Entkoppelung von Einkomme und Arbeit.“, svi­banj 2015. www.boeckler.de/pdf/p_wsi_report_24_2015.pdf . pris­tup 20. kolo­vo­za 2020.

Drugi anglo­sak­son­ski autori_​ice raz­li­či­to defi­ni­ra­ju TOD, ali svi isti­ču tri glav­na obi­ljež­ja: indi­vi­du­al­nost, uni­ver­zal­nost i bez­u­vjet­nost. Timo Reuter6Reuter, Timo. Das bedin­gun­g­s­lo­se Grundeinkommen als libe­ra­ler Entwurf. Springer Fachmedien,  Wiesbaden, 2016. te kri­te­ri­je raz­ra­đu­je  izdva­ja­ju­ći slje­de­će karak­te­ris­ti­ke: a) radi se o redov­nom, obič­no mje­seč­nom pri­ho­du, b) ispla­ću­je ga poli­tič­ka zajed­ni­ca, obič­no drža­va, c) nema pro­vje­re mate­ri­jal­no­ga sta­nja niti pro­tu­us­lu­ga u obli­ku rada ili čak sprem­nos­ti za rad, d) ispla­ću­je se sva­kom čla­nu druš­tva, e) sva­ki čovjek ima pra­vo na ispla­tu osnov­no­ga dohot­ka i f) visi­na izno­sa jed­na­ka je za sve. Wolfgang Engler pak sma­tra važ­nim da iznos TOD‑a pokri­va tro­ško­ve živo­ta: „TOD ima smis­la samo ako omo­gu­ća­va pris­to­jan život – dak­le, soci­jal­no, kul­tur­no i poli­tič­ko sudje­lo­va­nje.“7Citat pre­ma Bischof, Joachim. Allgeimeines Grundeinkommen. VSA Verlag, Hamburg, 2007. Stvar je dogo­vo­ra koli­ki će to iznos biti; važ­no je ono što nagla­ša­va Götz Werner, da TOD pos­ta­ne kul­tur­ni mini­mum, kako bi sva­ki čovjek mogao živje­ti od tih sred­sta­va i razvi­ja­ti se.8Werner, Götz. Einkommen für alle. Bastei Lübbe, Kiepenheuer & Witsch Verlag, Köln, 2007.

Michael Opielka, jedan od pro­ta­go­nis­ta ovo­ga kon­cep­ta u Njemačkoj, navo­di kako od 80-​tih godi­na proš­lo­ga sto­lje­ća u aka­dem­skim kru­go­vi­ma ras­te inte­res za uvo­đe­nje bez­u­vjet­nog osob­nog dohot­ka. Ovaj kon­cept, kao pro­gram soci­jal­nih osnov­nih pra­va, zago­va­ra­ju kako lije­ve poli­tič­ke opci­je u disku­si­ja­ma o rad­nič­kim pra­vi­ma i soci­jal­noj drža­vi, tako i oso­be poput osni­va­ča DM (Drogeriemarkt), lan­ca dro­ge­ri­ja, kao što je  Götz Werner, dak­le oni bli­že des­nim poli­tič­kim opci­ja­ma.9Bischoff, Joachim. Allgeimeines Grundeinkommen.VSA Verlag, Hamburg, 2007. Koncept se razvi­ja unu­tar vrlo širo­kog  druš­tve­nog ras­po­na, sma­tra Joachim Bischof citi­ra­ju­ći Danijela Kreuza koji kons­ta­ti­ra kako se radi o „šare­nom spek­tru vrlo raz­li­či­tih pre­dodž­bi, teorij­skih ute­me­lje­nja kao inte­res­no poli­tič­kih i svje­to­na­zor­skih ori­jen­ta­ci­ja.”10Ibidem.

Povijesno gle­da­ju­ći, vizi­ja TOD‑a seže u počet­ke 16. sto­lje­ća s Thomasom Moreom i nje­go­vim dje­lom Utopija. More je lucid­no pri­mi­je­tio kako „se izri­ču stro­ge i groz­ne kaz­ne lopo­vi­ma, dok bi se puno pri­je tre­ba­lo bri­nu­ti o tome da ima­ju sred­stva za život, kako nit­ko ne bi bio izlo­žen jezi­voj nuž­nos­ti, da mora prvo kras­ti kako bi onda umro.“11Morus, Thomas.  Utopia.Tredition Verlag, Hamburg, 2011, str. 21. More je imao vizi­ju regi­onal­ne drža­ve u kojoj vla­da­nje poči­va na vje­ri u razum i smis­lu za zajed­ni­cu. Neki auto­ri istin­skim začet­ni­kom ide­je TOD‑a sma­tra­ju Moreovog suvre­me­ni­ka, špa­njol­sko­ga huma­nis­ta i filo­zo­fa, Juana Luisa Vivesa. Vives je kon­cept raz­ra­dio i kao pri­jed­log pre­dao gra­do­na­čel­ni­ku Brugesa pod nas­lo­vom „De Subventione Pauperum”. Ovako obraz­la­že svoj zah­tjev da drža­va poma­že siro­ma­si­ma: „Čak i oni­ma koji su svo­je bogat­stvo rasi­pa­li razuz­da­nim sti­lom živo­ta – koc­ka­njem, blud­ni­ča­re­njem i pre­tje­ra­nim luk­su­zom – tre­ba dati hra­nu, jer niti jedan čovjek ne bi tre­bao umri­je­ti od gla­di.”12Tobriner, Alice. On the Assistance to the Poor. University of Toronto Press, Toronto & London,1998. Premda Vives ne kon­ci­pi­ra pomoć kao bez­u­vjet­nu, nje­gov kon­cept pret­pos­tav­lja da je drža­va duž­na osi­gu­ra­ti sva­kom svom gra­đa­ni­nu sred­stva za pre­živ­lja­va­nje. Dapače, pre­ma nje­mu je to i glav­na ulo­ga vlas­ti.13Birnbaum Simon i Widerquist Karl.  History of basic inco­me. Basic Income Earth Network, 2019. https://basicincome.org/basic-income/history/.  pris­tup: 20. kolo­vo­za 2020.

I u sto­lje­ći­ma koja sli­je­de bilo je filo­zo­fa koji su pro­miš­lja­li  ide­ju temelj­no­ga osob­nog dohot­ka. U 17. sto­lje­ću to su bili Tommaso Campanella (Civitas Solis/​Grad Sunca, 1623.) i Francis Bacon (New Atlantis/​Nova Atlantida, 1638.). Tako, pre­ma Baconu, gra­đa­ni ima­ju pra­vo biti osi­gu­ra­ni osnov­nim sred­stvi­ma za život upra­vo zato što su čla­no­vi druš­tva. Ipak, ide­ja je zaži­vje­la kao eman­ci­pa­cij­ska vri­jed­nost tek u 19. sto­lje­ću.14Ibidem. Doduše, zanim­lji­vo je da niti jed­na od revo­lu­ci­ja u 18. i 19. sto­lje­ću ne spo­mi­nje TOD kao svoj zah­tjev, niti se ide­ja udo­ma­ći­la u mar­k­siz­mu, odnos­no u rad­nič­ko­me pokre­tu. U 19. sto­lje­ću ide­ju TOD‑a zas­tu­pa­li su fran­cu­ski soci­ja­lis­ti. Tako je Joseph Charlier osmis­lio kon­cept divi­den­de ter­ri­to­ri­al koji znans­tve­ni­ci sma­tra­ju začet­kom TOD‑a. Njegov suvre­me­nik John Stuart Mill pred­la­že uvo­đe­nje TOD‑a koji bi se finan­ci­rao iz pore­za na zem­lju. Za TOD su se zala­ga­li i dru­gi utje­caj­ni poje­din­ci toga vre­me­na kao što je Abraham Lincoln, koji je uspio pro­ves­ti podje­lu zem­lje, čime je dodi­je­lje­no 160 juta­ra sva­koj „gla­vi obi­te­lji” s obve­zom obra­đi­va­nja zem­lje na barem pet godi­na. Na taj je način osno­va­no oko 720 000 far­mi.15Podatak pre­uzet iz diplom­ske rad­nje Ive Marić, „Univerzalni temelj­ni doho­dak”, obra­nje­ne 2019. na Ekonomskom fakul­te­tu Sveučilišta u Zagrebu. //ubi-europe.net/ubi/brief-history-basic-inocme:ideas/. pris­tup: 25. kolo­vo­za 2020.

Anglosaksonski izvo­ri sma­tra­ju 20. sto­lje­će sto­lje­ćem popu­la­ri­za­ci­je TOD‑a, a naj­glas­ni­ji su zago­vor­ni­ci u SAD‑u među pri­pad­ni­ci­ma ame­rič­ke poli­tič­ke lje­vi­ce. Godine 1934. tadaš­nji je sena­tor Louisiane, Huey Long, pred­lo­žio uvo­đe­nje mini­mal­no­ga dohot­ka izme­đu 2000$ i 2500 $, a 1953. poli­tič­ki eko­no­mist G. D. H. Cole prvi put koris­ti ter­min „temelj­ni doho­dak”.16Ibidem.

Koje vrijednosti slijede zagovornici TOD‑a?

Jedni se vode vizi­jom soci­jal­ne drža­ve, veći­nom nadah­nu­ti neo­li­be­ral­nim des­nim opci­ja­ma,  dru­gi pak sli­je­de lije­ve poli­tič­ke ten­den­ci­je i vide u TOD‑u ins­tru­ment uspješ­no­ga prev­la­da­va­nja kapi­ta­liz­ma. Joachim Bischoff sma­tra da je taj širo­ki spek­tar ide­olo­ški raz­li­či­tih pozi­ci­ja koje podu­pi­ru TOD zapra­vo pos­lje­di­ca tra­že­nja odgo­vo­ra na neisko­rje­nji­vu nezaposlenost.

Autori poput Ronalda Blaschkea eman­ci­pa­cij­ski poten­ci­jal TOD‑a pre­poz­na­ju u tome da će isti utje­ca­ti na pre­ras­po­dje­lu rada, odnos­no nuž­nih dje­lat­nos­ti, i to u pove­za­nos­ti s radi­kal­nim kolek­tiv­nim sma­nje­njem rad­no­ga vre­me­na. Blaschke i Bischoff oče­ku­ju da će uspješ­na TOD stra­te­gi­ja omo­gu­ći­ti sva­koj slo­bod­noj oso­bi ras­po­la­ga­nje vlas­ti­tim živo­tom. Taj otpor neo­li­be­ral­noj i kon­zer­va­tiv­noj poli­ti­ci sma­tra­ju teme­ljem za druš­tve­nu sigur­nost, a time se otva­ra i pros­tor za poje­di­nač­nu slo­bo­du sva­ke osobe.

Neoliberalni model TOD‑a, koji zago­va­ra već spo­me­nu­ti Götz Werner, ima za cilj samo­os­tva­re­nje gra­đa­ni­na. S TOD-​om gra­đa­ni više nisu pri­mo­ra­ni radi­ti pos­lo­ve koje ne žele samo da bi zara­di­li za život, već se mogu kre­ativ­no razvi­ja­ti. Spannagel tako citi­ra Götza Wernera: „dobit ćeš temelj­ni osob­ni doho­dak i onda ćeš oslo­bo­di­ti svo­je talen­te da se razvi­ja­ju.“17Wagner, Björn „Das Grundeinkommen in der deut­s­c­hen Debatte. Diskussionspapier im Auftrag des Gespraächskreises Sozialpolitik.“ Friedrich Ebert Stiftung, FES, Bonn, 2009, str.9., www.boeckler.de/pdf/p_wsi_report_24_2015.pdf .    pristup:20.kolovoza 2020.  Model soli­dar­no­ga gra­đan­skog nov­ca Dietera Althausa tako­đer je ute­me­ljen na neo­li­be­ral­nim vri­jed­nos­ti­ma. Osim vri­jed­nos­ti soli­dar­nos­ti, ovaj model želi pojed­nos­ta­vi­ti porez­ni sus­tav, dak­le teži efi­kas­nos­ti državnih/​upravnih tije­la.18Ibidem, str. 6. Dok Werner u prvom pla­nu ima čovje­ka i nje­gov osob­ni razvoj, Althaus stav­lja nagla­sak na eko­nom­ske odno­se. Ipak, oba mode­la osta­ju u neo­li­be­ral­nom diskur­su, jer oba auto­ra pret­pos­tav­lja­ju kako se pos­to­je­ći kapi­ta­lis­tič­ki kon­cept rada i trži­šta može popra­vi­ti. Dapače, Althaus u svom mode­lu pred­la­že flek­si­bi­li­zi­ra­nje i dere­gu­li­ra­nje trži­šta. Sažeta obi­ljež­ja neo­li­be­ral­nih mode­la jesu nas­to­ja­nje za što većom dere­gu­la­ci­jom trži­šta rada i TOD kao zamje­na za pos­to­je­ću soci­jal­nu pomoć.

Emancipacijski je kon­cept TOD‑a istin­ska suprot­nost neo­li­be­ral­nim mode­li­ma, s obzi­rom na vri­jed­nos­ti koje zas­tu­pa. Osnovna je raz­li­ka u tome što kon­cept egzis­ten­ci­jal­no­ga nov­ca cilja oslo­bo­đe­nju rada, pre­ras­po­dje­li pla­će­no­ga rada, kao i dosad nepla­će­no­ga nje­go­va­telj­sko­ga rada. Emancipacija se odno­si na oslo­bo­đe­nje poje­din­ca od prev­las­ti trži­šta rada. Obično su eman­ci­pa­cij­ski kon­cep­ti nas­ta­ja­li u soci­ja­lis­tič­koj tra­di­ci­ji s ciljem da se „sma­nji kapi­ta­lis­tič­ko isko­ri­šta­va­nje pos­lo­pri­ma­ca i mije­nja prak­sa u kojoj je rad­na sna­ga roba.“19Ibidem.  Zanimljivo je da u ovom eman­ci­pa­cij­skom kon­cep­tu manju ulo­gu igra bor­ba pro­tiv siro­maš­tva. TOD u eman­ci­pa­cij­sko­me kon­cep­tu uvi­jek pokri­va život­ne tro­ško­ve, a sis­tem soci­jal­ne pomo­ći se ne uki­da, nego refor­mi­ra. Emancipacijski se mode­li vode vri­jed­nos­ti­ma demo­kra­ti­za­ci­je pro­izvod­nih uvje­ta i pos­ti­za­njem jed­na­ke visi­ne pla­će za muškar­ce i žene. Dakle, eman­ci­pa­cij­ski se pris­tup raz­li­ku­je od neo­li­be­ral­no­ga po tome što teži oslo­bo­đe­nju rada, a ne samo pojed­nos­tav­lje­nju državno-​upravnoga porez­nog sus­ta­va ili samo­os­tva­re­nju poje­din­ca i što, za raz­li­ku od neo­li­be­ral­no­ga, ne uki­da soci­jal­nu pomoć.

Rad, ljudska vrijednost i dostojanstvo u religijskom i humanističkom ključu

Premda oba kon­cep­ta TOD‑a, i neo­li­be­ral­ni i eman­ci­pa­cij­ski, vode raču­na o ljud­skim pra­vi­ma kao vri­jed­nos­ti­ma koje TOD podr­ža­va, ipak je eman­ci­pa­cij­ski kon­cept puno više posve­ćen obra­ni dos­to­jans­tva i vri­jed­nos­ti čovje­ka. Ronald Blaschke tako isti­če TOD kao mate­ri­jal­nu osno­vu za ostva­re­nje ljud­sko­ga pra­va na slo­bo­du, jed­na­kost i soli­dar­nost otje­lov­lje­nu u brat­stvu, vri­jed­nos­ti koje od Francuske revo­lu­ci­je nadah­nju­ju sve idu­će oslo­bo­di­lač­ke pro­ce­se u druš­tvi­ma.20Blaschke, Ronald. „Bedingungsloses Grundeinkommen – Würde und Wert des Menschen. Menschenbild und Modelle“, rujan 2007. www.archiv-grundeinkommen.de/blaschke/wuerde-und-wert.pdf. pris­tup: 24. kolo­vo­za 2020.    Prema nje­mu, pra­vo na slo­bo­du ne odno­si se samo na slo­bo­du savjes­ti, nego i dje­lo­va­nja. Slobodu pove­zu­je sa samo­odre­đe­njem sva­ko­ga čovje­ka i pre­uzi­ma­njem odgo­vor­nos­ti za sebe: „Ljudsko dos­to­jans­tvo je neza­mis­li­vo bez slo­bo­de sva­ko­ga poje­di­nog čovje­ka“.21Ibidem.

Različiti svje­to­na­zo­ri vežu ljud­sko dos­to­jans­tvo za raz­li­či­te teme­lje. Za indi­vi­due reli­gi­oz­no­ga svje­to­na­zo­ra Bog je izvor dos­to­jans­tva sva­ke ljud­ske oso­be, dok dru­gi vide čovje­ka koji se, kao član ljud­skog roda, rađa s dos­to­jans­tvom. Dostojanstvo tre­ba biti pot­vr­đe­no u ljud­skim pra­vi­ma koja su bez­u­vjet­na: „ona nisu veza­na uz odre­đe­ne duž­nos­ti upra­vo zato što je dos­to­jans­tvo čovje­ka bez­u­vjet­no“.22Ibidem. Blaschke sto­ga zaklju­ču­je, pozi­va­ju­ći se na Ericha Fromma, da tim pra­vi­ma pri­pa­da i bez­u­vjet­no pra­vo na doho­dak. U pro­tiv­nom, sma­tra Fromm, ako se uvje­ti stav­lja­ju na pra­vo na doho­dak, stav­lja­ju se i na dos­to­jans­tvo i vri­jed­nost čovje­ka. Blaschke citi­ra Fromma: „čovjek ima pra­vo na život pod svim uvje­ti­ma. To pra­vo na život, hra­nu, smje­štaj, medi­cin­sku skrb, obra­zo­va­nje čovje­ku je uro­đe­no pra­vo koje se ne smi­je ni pod kojim okol­nos­ti­ma ogra­ni­či­ti, niti s obzi­rom na to je li dotič­na oso­ba ‘koris­na’ ili nije za druš­tvo.“23Fromm, Erich. “The Psychological Aspects of the Guarenteed Income“. The Guaranteed Income. Next step in Edonomic Evolution?, ur. RobertTheobald, Doubleday & Co., New York, 1966, str.175 – 184. Usp.Fromm, Erich. „Psychologische Aspekte zur Frage eines gra­an­ti­er­ten Einkommens für alle.“ Gesamtausgabe in zwölf Bänden.  Sv.5,DVA,München, 1999, str.309 – 316.www.archiv-grundeinkommen.de/fromm/Fromm-Grundeinkommen.htm . pris­tup: 25. kolo­vo­za 2020. Prema Frommu, TOD stva­ra pret­pos­tav­ke koji­ma se čovjek može oslo­bo­di­ti od dvi­ju glav­nih pri­si­la koje ga spu­ta­va­ju u slo­bod­no­me dje­lo­va­nju. To su, s jed­ne stra­ne, nasi­lje vla­da­ju­ćih i pri­jet­nja kaz­nom za nepos­luš­ne, a s dru­ge, strah od smr­ti zbog gla­di. Blaschke ne nije­če ljud­sko pra­vo na rad, ali ono bi tre­ba­lo podra­zu­mi­je­va­ti slo­bod­no iza­bra­nu i pri­hva­će­nu dje­lat­nost, a ne pri­si­lan rad.

Iz krš­ćan­ske per­s­pek­ti­ve, s kato­lič­ko­ga aspek­ta, čovjek je stvo­ren na sli­ku i pri­li­ku Božju, ostva­ru­je se u dje­lo­va­nju odnos­no radu koji je poput obra­đi­va­nja i nje­go­va­nja vrta. Time je odgo­vo­ran za svi­jet i oko­liš. Religijski tuma­čen rad zna­či sudje­lo­va­nje u Božjem stva­ra­nju, što pret­pos­tav­lja slo­bo­du izbo­ra. Iz toga sli­je­di da TOD omo­gu­ću­je sus­tva­ra­nje čovje­ka kojeg kra­si slo­bo­da i odgo­vor­nost. Što se bez­u­vjet­nos­ti tiče, teolo­ški je odgo­vor da Bog bez­u­vjet­no i u lju­ba­vi pri­hva­ća čovje­ka. To je osnov­ni stav koji se potom ogle­da u čovje­ko­vom pona­ša­nju ako, kao reli­gi­oz­na oso­ba, „opo­na­ša“ Stvoritelja, odnos­no ako živi na sli­ku i pri­li­ku Božju. Blaschke navo­di rije­či iz pro­po­vi­je­di koja tema­ti­zi­ra ide­ju bli­sku TOD‑u: „Bezuvjetno obe­ća­nje Božje lju­ba­vi pri­pa­da srži biblij­ske, a poseb­no Isusove poru­ke“.24Blaschke, Ronald www.dioezese-inz.at(/redaktion/data/Sozialreferat/PRE206 Grundeinkommen.doc. pris­tup: 25. kolo­vo­za 2020. TOD sto­ga nije samo mate­ri­jal­na pret­pos­tav­ka slo­bo­de dje­lo­va­nja, nego omo­gu­ću­je „ljud­sko dos­to­jans­tvo oso­be kao pri­hva­će­ne od stra­ne Boga koji ga bez­u­vjet­no lju­bi.“25Blaschke, Ronald. „Bedingungsloses Grundeinkommen – Würde und Wert des Menschen. Menschenbild und Modelle“, rujan 2007. www.archiv-grundeinkommen.de/blaschke/wuerde-und-wert.pdf. pris­tup: 24. kolo­vo­za 2020. Protestantska teolo­gi­nja Anne Reichmann tomu doda­je da „s teolo­škog sta­no­vi­šta, vri­jed­nost čovje­ka pret­ho­di nje­go­vom dje­lo­va­nju odnos­no radu te nije o radu ovis­na, a oso­bi­to ne o pla­će­nom radu“.26Reichmann, Anna. „Muße und Arbeit. Arbeitsmoral und Lebensgenuss“, http:// www.archiv-grundeinkommen.de/reichmann/Musse-und-Arbeit.pdf . pristup:25. kolo­vo­za 2020. Ljudsko je dos­to­jans­tvo Božji dar i ne može biti pod­lož­no dik­ta­tu trži­šta. U ljud­skom živo­tu vri­jed­nost ima rad, no jed­na­ko tako i odmor.

Iz tra­di­ci­je soci­ja­lis­tič­ke mis­li, pro­s­vje­ti­telj­sko huma­nis­tič­ko­ga karak­te­ra, argu­men­ta­ci­ja za TOD podu­da­ra se s reli­gi­oz­nom. Socijalist Charles Fournier je kon­cept osi­gu­ra­nja mate­ri­jal­nih sred­sta­va za život nazvao garan­ti­zam. Smatrao je da je druš­tvo duž­no jam­či­ti svim lju­di­ma mini­mum koji je potre­ban za život. Njegov uče­nik, soci­ja­list Victor Considerant, tako­đer isti­če neraz­dvoj­nu pove­za­nost slo­bo­de i ljud­sko­ga dos­to­jans­tva. Rad tre­ba biti priv­la­čan, sma­tra Considerant, a pro­duk­tiv­na dje­lat­nost mora se vodi­ti nače­li­ma slo­bo­de i dobro­volj­nos­ti. To zna­či da sva­ka oso­ba „vla­da uvje­ti­ma svo­je egzis­ten­ci­je sama, a prvi uvjet za neo­vis­nost (…) jest da život­ni uvje­ti oso­be ne ovi­se o volji dru­gih lju­di.“27Blaschke, Ronald. „Bedingungsloses Grundeinkommen – Würde und Wert des Menschen. Menschenbild und Modelle“, rujan 2007. www.archiv-grundeinkommen.de/blaschke/wuerde-und-wert.pdf. pris­tup: 24. kolo­vo­za 2020. U sklo­pu pro­miš­lja­nja odno­sa slo­bo­de, dobro­volj­nos­ti i ljud­sko­ga dos­to­jans­tva zanim­lji­va je kri­tič­ka pri­mjed­ba Christopha Spehra kako suvre­me­ni zas­tup­ni­ci u par­la­men­ti­ma europ­skih drža­va kao argu­ment za svo­je viso­ke pla­će navo­de oču­va­nje vlas­ti­te neo­vis­nos­ti, odnos­no pre­ven­ci­ju ucje­nji­va­nja, ali „veći­na istih zas­tup­ni­ka ne sma­tra nuž­nim jed­na­ku neo­vis­nost i neucje­nji­va­nje osi­gu­ra­ti suve­re­nu, naime svo­jim bira­či­ma.“28Spehr, Crhistoph. ur. Gleicher als ande­re. Eine Grundlegung der fre­ien Kooperation. Bd.9. Rosa-​Luxemburg Stiftung, Berlin, 2003,  str 19 – 106.

Dokidanje otu­đe­nja rada i za Karla Marxa pred­stav­lja pret­pos­tav­ku za ostva­re­nje druš­tva u kojem su slo­bod­no udru­že­ni oni koji sami odlu­ču­ju o pro­izvod­nji, odnos­no o tome hoće li se nešto, što će se i kako pro­izvo­di­ti. Tek tada će rad biti izraz potre­be, a ne otu­đe­nja. Erich Fromm raz­ra­đu­je Marxovu tezu o otu­đe­nom radu, sma­tra­ju­ći da je rad „modus pos­to­ja­nja (Seinsmodus) čovje­ka“, ali ne u aktiv­nos­ti po sebi nego u pro­duk­tiv­nos­ti čovje­ka jer „pro­duk­tiv­nost biva ljud­skom ako se doga­đa s nutar­njim sudje­lo­va­njem (…). Čovjek oživ­lja­va sve što doti­če. On daje svo­jim vlas­ti­tim spo­sob­nos­ti­ma život i pok­la­nja dru­gim lju­di­ma i stva­ri­ma život.“29Fromm, Erich. Haben oder Sein. Die sse­lis­c­hen Grundlagen einer neuen Gesellschaft. Deutsche Verlagsanstalt, Stuttgart, 1976.

Dva su ključ­na argu­men­ta za TOD iz krš­ćan­sko huma­nis­tič­ko­ga kuta gle­da­nja: a) dos­to­jans­tvo i vri­jed­nost čovje­ka, koji pret­ho­de nje­go­vu djelu/​radu, a čemu tre­ba pret­ho­di­ti i osi­gu­ra­nje temelj­ne egzis­ten­ci­je i sudje­lo­va­nja sva­ko­ga čovje­ka; b) slo­bo­da, jer da bi se čovjek ostva­rio u svom dos­to­jans­tvu tre­ba odgo­vor­no dje­lo­va­ti (ili ne dje­lo­va­ti) u slobodi.

Iza sta­va pri­hva­ća­nja ili nepri­hva­ća­nja TOD‑a sto­ji odre­đe­na sli­ka o čovje­ku. Na pri­go­vor da se kon­cep­tom TOD‑a pot­ko­pa­va aktiv­nost poje­din­ca i da ga se navo­di na pasiv­nost, Erich Fromm odgo­va­ra da aktiv­nost nije dobra sama po sebi, ali i da pasiv­nost može biti dobra.30Kao pri­mjer Fromm navo­di inter­ven­ci­ju čovje­ka u oko­liš. Ona može biti štet­na dok je pasiv­nost odnos­no neza­di­ra­nje dobro. Autorice H.Büchele i L.Wohlgenannt zaklju­ču­ju da ide­ja TOD‑a nije spo­ji­va s antro­po­lo­škim pesi­miz­mom „pre­ma kojem je čovjek načel­no zao i korup­ti­van, onaj koji stal­no tre­ba kon­tro­lu, pri­si­lu i ovis­nost i zato ga tre­ba podre­di­ti rigid­nom poret­ku kako bi ga čvr­ste struk­tu­re dis­ci­pli­ni­ra­le“.31Büchele, Herwig i Wohlgenannt,  Lieselotte. Grundeinkommen ohne Arbeit. Auf dem Weg zu einer kom­mu­ni­ka­ti­ven Gesellschaft. ÖGB Verlag, Wien, 1985.

Drugo struk­tur­no pita­nje objaš­nja­va André Gorz: „Bitna potre­ba za dovolj­nim i sigur­nim dohot­kom je jed­na stvar, potre­ba za dje­lo­va­njem i radom, za time da se s dru­gi­ma mje­ri­mo i da dobi­je­mo nji­ho­vo priz­na­nje posve je dru­go. Ova poto­nja potre­ba ne zado­vo­lja­va se prvom, niti je njoj iden­tič­na.“32Gorz, André. Arbeit zwis­c­hen Misere und Utopie. Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main, 2000. Prema Gorzu, sukob izme­đu kapi­ta­la i rada doga­đa se na razi­ni odlu­ka o pro­izvod­nji, odlu­či­va­nju o svr­si i pri­mje­ni pro­izvod­nje. Pitanje je po Gorzu dubo­ko ljud­sko: kako čovjek umi­je pre­poz­na­ti svo­je potre­be i vje­ro­va­ti u svo­je spo­sob­nos­ti? Taj se pro­ces ne može pokre­nu­ti name­ta­njem, nego se pri­zi­va odgo­jem, odnos­no jača u sva­ko­me čovje­ku. Gorz sma­tra da se radi o „kul­tur­nom razvo­ju čovje­ka i ljud­skog druš­tva.“33Blaschke, Ronald. „Bedingungsloses Grundeinkommen – Würde und Wert des Menschen. Menschenbild und Modelle“, rujan 2007. www.archiv-grundeinkommen.de/blaschke/wuerde-und-wert.pdf. pris­tup: 24. kolo­vo­za 2020.  Na tom putu potreb­no je u druš­tvu stva­ra­ti nove poli­ti­ke koje će podr­ža­ti „tež­nju poje­din­ca pre­ma izvr­s­nos­ti kao zajed­nič­kom cilju svih. Po tome se raz­li­ku­je ‘druš­tvo kul­tu­re’ (…) od ‘druš­tva rada’“.34Gorz, André. Arbeit zwis­c­hen Misere und Utopie. Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main, 2000.

Doprinos kulturi mira

Nabrojimo li raz­lo­ge koji govo­re o dobro­bi­ti TOD‑a za poje­din­ca i zajed­ni­cu, oni kores­pon­di­ra­ju s vri­jed­nos­ti­ma koje su inhe­rent­ne izgrad­nji mira u zajed­ni­ci. To su: zna­čaj TOD‑a za važ­nost obra­zo­va­nja i nje­go­vu pro­ved­bu, pobolj­ša­nje zdrav­s­tve­ne skr­bi, pobolj­ša­nje život­nih uvje­ta dje­ce, pobolj­ša­nje polo­ža­ja žena i jača­nje moti­va­ci­je za rad. Sve su to fak­to­ri koji se ukla­pa­ju u kon­cept dugo­roč­ne izgrad­nje odr­ži­vo­ga mira u poli­ti­ka­ma nena­si­lja. Koncipiranje refor­me TOD‑a oko vri­jed­nos­ti i dos­to­jans­tva čovje­ka koji je uvi­jek subjekt, čija vri­jed­nost ne ovi­si o nje­go­voj dje­lat­nos­ti niti zara­di, stav­lja ovaj kon­cept u teorijsko-​vrijednosnu bli­zi­nu s kon­cep­tom nena­si­lja. Poimanje čovje­ka kao bića slo­bo­de, slo­bod­no­ga od nasi­lja i stra­ha za svo­ju egzis­ten­ci­ju, tako­đer pred­stav­lja zajed­nič­ku toč­ku kon­cep­ta nena­si­lja i kon­cep­ta TOD‑a.

Dijeljenje mate­ri­jal­nih doba­ra pre­ma potre­ba­ma, a ne zas­lu­ga­ma, ispro­ba­va­ju mno­ge zajed­ni­ce ute­me­lje­ne na nače­li­ma nena­si­lja (npr. La com­mu­na­uté de l’Arche, Non-​Violence et Spiritualité), što pred­stav­lja još jed­nu važ­nu zajed­nič­ku oso­bi­nu dva­ju koncepata.

Bliskost TOD‑a i nena­sil­no­ga kon­cep­ta oči­ta je u temi oslo­bo­đe­nja od nasi­lja. Prepoznajemo zajed­nič­ku toč­ku izme­đu kon­cep­ta nena­si­lja i ide­je TOD‑a i u nepo­vje­re­nju kri­ti­ča­ra pre­ma ovim kon­cep­ti­ma. Zajednički se moment pre­poz­na­je u tome što podoz­ri­vost pre­ma tim kon­cep­ti­ma pro­iz­la­zi iz pre­du­vje­re­nja kri­ti­ča­ra da je nasi­lje ipak nuž­no, a tržiš­no natje­ca­nje i napla­ći­va­nje rada nemi­nov­no za orga­ni­za­ci­ju druš­tva. Takvom pre­du­vje­re­nju ova dva kon­cep­ta suprot­stav­lja­ju vizi­ju car­stva slo­bo­de koje se pojav­lju­je u prak­si TOD‑a, kao i u prak­si nena­si­lja: kada iskus­tvom sret­ne­mo lju­de koji su iznu­tra oslo­bo­đe­ni pa iz te slo­bo­de dje­lu­ju soli­dar­no i kre­ativ­no. Njihovom nutar­njom slo­bo­dom ne može se uprav­lja­ti na način kon­tro­le ili domi­na­ci­je, vla­da­nja, ucje­nji­va­nja ili mani­pu­la­ci­je kak­vu danas živi­mo na trži­štu rada i u kon­cep­ti­ma nuž­no­ga nasilja.

Kao i nena­si­lje, kon­cept TOD‑a ima svo­ju višes­to­ljet­nu povi­jest zago­va­ra­nja, počev­ši od stra­ne poje­di­na­ca ili pre­gled­nih manjih zajed­ni­ca do danas. Na nama je da ju dalje sli­je­di­mo, ako je to naš put samo­os­tva­re­nja. Pritom smo svjes­ni da se tre­ba­ju rije­ši­ti eko­nom­ska, organizacijsko-​logistička pita­nja kako bi sis­tem TOD‑a bio dugo­roč­no odr­živ. No miš­lje­nja sam da će se odgo­vo­ri naći u zajed­ni­ci, odnos­no druš­tvu kada se pove­žu poli­tič­ka volja i saz­re­la svi­jest ljud­skos­ti s ino­va­tiv­nim eko­nom­skim zna­nji­ma i kre­ativ­nim isko­ra­ci­ma izvan nuž­nos­ti kapi­ta­lis­tič­ke paradigme.

Nevolja i prilika COVID‑a 19

Prema miš­lje­nju nekih auto­ra, TOD pola­ri­zi­ra eko­nom­sku zajed­ni­cu, što po mom miš­lje­nju ne govo­ri pro­tiv ovo­ga kon­cep­ta, nego uka­zu­je na sla­bos­ti eko­nom­skih sus­ta­va koji ga pro­cje­nju­ju.35Osvrćem se na zaklju­čak diplom­ske rad­nje Ive Marić „Univerzalni temelj­ni doho­dak” obra­nje­ne na Ekonomskom fakul­te­tu Sveučilišta u Zagrebu 2019.god. Usp. file:///D:/2020%20dio/Grundeinkommen/literatura/232998536.pdf .  pris­tup: 27. kolo­vo­za 2020. Kako o tome dru­ga­či­je mis­li­ti kada vidi­mo da pri­mje­ri iz eks­pe­ri­me­na­ta diljem svi­je­ta pot­vr­đu­ju da TOD utje­če ne samo na intrin­zič­ne vri­jed­nos­ti poje­din­ca, što po sebi nije mala stvar, nego i na eko­nom­ski i soci­jal­ni bolji­tak zajed­ni­ce.36Iva Marić u svom diplom­skom radu opi­su­je deset eks­pe­ri­men­tal­nih uvo­đe­nja TOD‑a i rezul­ta­ta pra­te­ćih istra­ži­va­nja u raz­nim zem­lja­ma svi­je­ta koja poka­zu­ju upra­vo ovak­ve zaključ­ke. Nije se pot­vr­di­la boja­zan da će redov­no bez­u­vjet­no pri­ma­nje uma­nji­ti moti­va­ci­ju poje­di­na­ca za rad. Naprotiv, u filozofsko-​teološkom smis­lu TOD je ins­tru­ment vri­je­dan pri­mje­ne jer zado­vo­lja­va ključ­ne kri­te­ri­je samo­os­tva­re­nja oso­be i izgrad­nje zajed­ni­ce, a to su slo­bo­da i pra­ved­nost. To je ins­tru­ment koji dopri­no­si eman­ci­pi­ra­nju oso­be odnos­no poje­din­ca, od slu­že­nja stva­ri­ma trži­šta. TOD, sma­tra Erich Fromm, mije­nja način raz­miš­lja­nja „iz psi­ho­lo­gi­je nes­ta­ši­ce u psi­ho­lo­gi­ju obi­lja”. Naposljetku, u razvo­ju druš­tva kao zajed­ni­ce TOD jača glav­ni čim­be­nik tog razvo­ja, a to je čovjek koji je puno efi­kas­ni­ji i kre­ativ­ni­ji kada može bira­ti što će radi­ti i kada se u svom dje­lo­va­nju ostva­ru­je, zbog čega sma­tram da TOD tre­ba biti finan­ci­ran iz držav­no­ga pro­ra­ču­na. Nelogično ga je tuma­či­ti tere­tom držav­no­ga pro­ra­ču­na jer pro­ra­čun ne pri­pa­da neko­me dru­go­me, nego upra­vo gra­đa­ni­ma koji bi tre­ba­li uži­va­ti TOD. Rad na dobro­bi­ti sva­ko­ga čovje­ka i isko­ri­je­nje­nje siro­maš­tva u konač­ni­ci će uži­va­ti svi, kao bla­gos­ta­nje svih u druš­tvu. Ako pak s TOD-​om dola­zi do pore­me­ća­ja na trži­štu rada, zato što poje­din­ci više neće mora­ti radi­ti pot­pla­će­ne pos­lo­ve ili dje­lo­va­ti u nepri­mje­re­nim okol­nos­ti­ma, ako će moći reći ne isko­ri­šta­va­nju pos­lo­da­va­ca, takav pore­me­ćaj valja poz­dra­vi­ti. Izričito se ne sla­žem s „pri­mjed­bom o reci­pro­ci­te­tu” (the reci­pro­city objec­ti­on) pre­ma kojoj poje­di­nac tre­ba iz moral­ne oba­ve­ze vra­ti­ti zajed­ni­ci ono što mu ona navod­no bez­u­vjet­no pok­la­nja.37Fritzpatrick,Tony. Freedom and Security:An Introduction to the Basic Income Debate. Macmillan Press, London, 1999. Ne sla­žem se da zajed­ni­ca išta iko­me pok­la­nja. Suveren nije zajed­ni­ca, nego čla­no­vi zajed­ni­ce uje­di­nje­ni u druš­tvo. Dakle, pro­blem nije u finan­ci­ja­ma, nego u shva­ća­nju koje vri­jed­nos­ti ima­ju pri­ori­tet te jesu li slo­bo­da i pra­ved­nost na vrhu ili na dnu u pro­ce­su odlu­či­va­nja. U tom je smis­lu ključ­no pita­nje pos­to­ji li poli­tič­ka volja za pro­miš­lja­nje dubin­skih pita­nja koja će onda vodi­ti pre­ma tra­že­nju novih ope­ra­tiv­nih eko­nom­skih rje­še­nja kakav je prak­sa TOD‑a.

Koncept TOD‑a tre­ba popu­la­ri­zi­ra­ti u Republici Hrvatskoj. Za buduć­nost Hrvatske, a i naše pla­ne­te, TOD može biti izvr­s­na mje­ra u dva ključ­na podru­čja dje­lat­nos­ti koja tre­ba­ju radi­kal­ni­ju podr­šku u neo­vis­nom i kre­ativ­nom dje­lo­va­nju: podru­čju zele­nih i mirov­nih nena­sil­nih poli­ti­ka. Zelene i mirovne/​nenasilne poli­ti­ke otva­ra­ju pros­to­re za kre­ativ­no samo­os­tva­re­nje poje­di­na­ca koje bi temelj­ni osob­ni doho­dak dugo­roč­no podržao.

Pandemija uzro­ko­va­na viru­som COVID-​19 nevo­lja je i pri­li­ka; nevo­lja, jer je posri­je­di pri­jet­nja dubin­ske eko­nom­ske kri­ze. Prilika je, s dru­ge stra­ne, moguć­nost dubin­ske pro­mje­ne u kojoj temelj­ni osob­ni doho­dak može biti jedan od ključ­nih meha­ni­za­ma. Zaustavljeni COVID-​om 19 ima­mo moguć­nost pos­ta­vi­ti pita­nje: kako želi­mo kre­ira­ti osob­ni doho­dak? Možemo li od zas­lu­že­nih sred­sta­va radom pri­je­ći na para­dig­mu zas­lu­že­nih sred­sta­va za život? Pretpostavka je ove pro­mje­ne svi­jest da ljud­sko pra­vo na život tra­ži da sva­ki član druš­tva ima nuž­na sred­stva za taj život. Svjesni kak­ve nejed­na­kos­ti per­ma­nent­no „pro­izvo­di“ tržiš­na eko­no­mi­ja na glo­bal­noj razi­ni, pan­de­mi­ja je kao nika­da do sada pri­li­ka da se zaus­ta­vi ta tržiš­na maši­ne­ri­ja, da se pre­ki­ne spi­ra­la struk­tur­no­ga nasi­lja koje se iživ­lja­va, ne samo na sla­bi­ji­ma i/​ili siro­maš­ni­ma, već uni­šta­va i pri­rod­ne resur­se. Premda smo i pri­je pan­de­mi­je bili suoče­ni s podat­ci­ma da je kli­mat­ska katas­tro­fa evi­dent­na i neiz­bjež­na, nit­ko iz te pri­jet­nje nije mogao tako radi­kal­no zaus­ta­vi­ti kota­če tržišno-​udobnoga živo­ta Zapada, kao ovaj virus koji je na tlu zapad­nih zema­lja uspio namet­nu­ti loc­k­down za manje od dva tjed­na. Trenutak zaus­tav­lja­nja je mjes­to šan­se za radi­kal­nu pro­mje­nu „pri­vred­nog sus­ta­va koji ubi­ja“.38Papa Franjo. „Evangelii gaudi­um – Radost evan­đe­lja. Apostolska pobud­ni­ca bisku­pi­ma, prez­bi­te­ri­ma i đa-​konima, posve­će­nim oso­ba­ma i svim vjer­ni­ci­ma laici­ma o navi­je­šta­nju evan­đe­lja u današ­njem svi­je­tu.“  br.53, od 24. XI. 2013.,  Kršćanska sadaš­njost, Zagreb, 2013. Istodobno, to naglo zaus­tav­lja­nje nevi­đe­na je opas­nost za mno­ge gra­đa­ne koji u tre­nu osta­ju bez sred­sta­va za život. Globalni kolaps eko­no­mi­je koja ubi­ja je poput izmi­ca­nja tla pod noga­ma mili­jar­da­ma lju­di, u prvom redu siro­maš­nih. Da bi zaus­tav­lja­nje bilo oslo­bo­di­lač­ko, potreb­na je alter­na­ti­va dosa­daš­njem nači­nu osi­gu­ra­nja sred­sta­va za život, a to bi mogao biti TOD.

TOD je, po mojem sudu, prik­la­dan odgo­vor na ovu radi­kal­nu stan­ku jer isklju­ču­je des­truk­tiv­nu trku za pro­fi­tom inhe­rent­nu kapi­ta­lis­tič­kom pris­tu­pu zara­di, a da se ne uni­šte lju­di. On je alter­na­ti­va pos­to­je­ćem nači­nu nagra­đi­va­nja za rad jer uspos­tav­lja temelj­nu rav­no­prav­nost svih lju­di: i onih koji za rad danas pri­ma­ju pla­ću i onih koji tu pla­ću zas­lu­žu­ju, a ne pri­ma­ju je, kao i onih koji ne rade. TOD se teme­lji na važ­ni­jem kri­te­ri­ju, a to je pra­ved­nost pre­ma kojoj sva­ki čovjek ima osi­gu­ra­na osnov­na život­na sredstva.

Pandemija tra­ži pro­mje­ne navi­ka, izo­li­ra nas zbog spa­ša­va­nja zdrav­lja gra­đa­na ili zdrav­s­tve­nih sus­ta­va. U situ­aci­ji izo­la­ci­je TOD pre­ve­ni­ra stres neiz­vjes­nos­ti: ako su osi­gu­ra­na osnov­na sred­stva za život, veća je vje­ro­jat­nost da će poje­di­nac biti manje pod­lo­žan psi­hič­kim kri­za­ma, da će slo­bod­no ras­po­la­ga­ti svo­jim vre­me­nom, da će kre­ativ­no osmis­li­ti svo­je aktiv­nos­ti te na taj način biti neo­vi­san o vanj­skim ogra­ni­ča­va­ju­ćim utje­ca­ji­ma. Radikalno se rje­še­nje odno­si na afir­ma­ci­ju opre­ke: umjes­to kom­pe­ti­ci­je, ega­li­tar­nost; umjes­to nagra­đi­va­nja, podje­la; umjes­to „tre­ba za nešto pla­ti­ti“ – „tre­ba sva­ki čovjek biti slo­bo­dan od stra­ha od gladi/​neimaštine“. TOD je u tom smis­lu jed­na uspješ­na „figu­ra“, odgo­vor na cini­zam trži­šta koji je impo­ten­tan na druš­tve­nu pra­ved­nost, koji nika­ko ne uspi­je­va ostva­ri­ti sta­bil­no i soci­jal­no osjet­lji­vo društvo.

Odgovor Europske uni­je da je sprem­na osi­gu­ra­ti veli­ka sred­sta­va za spas naci­onal­nih eko­no­mi­ja poka­zu­je da ras­po­la­že dovolj­nim finan­cij­skim sred­stvi­ma. Problem je u poli­tič­kom shva­ća­nju koje pre­fe­ri­ra dati povje­re­nje poje­di­nim vla­da­ma (prem­da mno­ge od njih kro­nič­no pate od bolj­ke korup­ci­je) nego „obič­nim“ ljudima.

Budući da sva dosa­daš­nja istra­ži­va­nja poka­zu­ju da TOD bit­no utje­če na pove­ća­nje kva­li­te­te živo­ta, na zado­volj­stvo poje­di­na­ca, zdrav­s­tve­no osi­gu­ra­nje, obra­zo­va­nje sta­nov­niš­tva, EU bi sred­stva, koja sada pok­la­nja poje­di­nim svo­jim čla­ni­ca­ma, mogla usmje­ri­ti na osi­gu­ra­nje TOD-a svo­jim sta­nov­ni­ci­ma. Isto tako, poka­za­no je da TOD neće uli­je­ni­ti lju­de, napro­tiv, i dalje će veći­na sta­nov­niš­tva biti volj­na svo­jim radom uve­ća­ti bogat­stva svo­je druš­tve­ne zajed­ni­ce. Prepreka u pri­hva­ća­nju ovo­ga rje­še­nja  jest opće uvje­re­nje da je konven­ci­onal­na eko­no­mi­ja jedi­no real­no ure­đe­nje što pri­je­či dono­si­te­lje odlu­ka da se odlu­če za TOD na široj, naci­onal­noj i inter­na­ci­onal­noj razi­ni. Ipak, zas­toj uzro­ko­van pan­de­mi­jom otva­ra pros­tor za pro­mje­nu u svi­je­tu koji ima pre­vi­še i pre­ma­lo: pre­vi­še neis­prav­no ras­po­re­đe­nih bogat­sta­va, a pre­ma­lo meha­ni­za­ma da osob­nu volju za soli­dar­nost pre­ta­če u poli­tič­ko dje­lo­va­nje, poli­tič­ke odlu­ke. TOD je jed­na tak­va mje­ra ili meha­ni­zam. Budući da je soli­dar­nost ono što zah­ti­je­va pan­de­mi­ja, odnos­no odgo­vor na nje­zi­no šire­nje, a TOD je odgo­vor soli­dar­nos­ti na glo­bal­nu neso­li­dar­nost, vje­ru­jem da će i ubu­du­će biti otvo­ren alter­na­tiv­ni odgo­vor na pan­de­mi­je (zdrav­s­tve­ne, soci­jal­ne, duhov­ne kri­ze) koje može­mo u buduć­nos­ti oče­ki­va­ti. Stoga, umjes­to da ga deza­vu­ira­mo kao ide­ali­zam ili uto­pi­ju, možda je koris­ni­je pro­uči­ti kako ga pri­mi­je­ni­ti, ispro­ba­ti, usavršavati.

Odgovori