Vrijednost i temporalnost

Autor
Datum primitka teksta
29. kolovoz, 2020.
Grad
Zagreb
Datum objave teksta
2. siječanj, 2021.
Ključne riječi
, , , ,

Uvod

“U počet­ku se čini­lo da nam je COVID barem poda­rio vri­je­me (pres­ta­nak puto­va­nja na posao, rad od kuće itd.). Sada je jas­no da je zapra­vo ubr­zao vri­je­me za nas koji još nismo osta­li bez pos­la. Ljeto mi nikad nije bilo opte­re­će­ni­je, kaotič­ni­je – raz­miš­lja­nje o pre­da­va­nji­ma, naiz­gled besko­nač­no mno­go sas­ta­na­ka, bri­ga za zdrav­lje i sigur­nost moje obi­te­lji…” 1Facebook sta­tus Diane Georgescu, objav­ljen 12.srpnja 2020. (citi­ra­no s dopu­šte­njem autorice)

Puno toga u izja­vi Diane Georgescu,  pre­da­va­či­ce u Centru za stu­di­je jugo­is­toč­ne Europe u Visokoj ško­li u Londonu, odra­ža­va kom­plek­s­nost tem­po­ral­nos­ti tije­kom pan­de­mi­je viru­sa COVID-​19, barem za odre­đe­ni sloj druš­tva. Od goto­vo biblij­sko­ga „u počet­ku“, pre­ko poj­ma „podarenog/​poklonjenog“ vre­me­na, do ide­je da je vri­je­me izra­zi­to kaotič­no “ubr­za­no“,  tem­po­ral­nost COVID-​19 pre­do­če­na je kao kom­plek­s­na, pro­tu­rječ­na i kon­tin­gent­na. Postoji svi­jest o nejed­na­koj, struk­tur­noj, poli­tič­koj eko­no­mi­ji viru­sa COVID-​19, iako se alu­di­ra na to da je on „veli­ki nive­la­tor“ ili „veli­ki izjed­na­či­telj“2(Ne)slavno, Madonna je jas­no opi­sa­la COVID-​19 kao „veli­kog izjed­na­či­te­lja“ u vide­oza­pi­su objav­lje­nom na nje­zi­nom Instagram pro­fi­lu 23. ožuj­ka 2020., dok je leža­la u mli­ječ­noj kadi napu­nje­noj lati­ca­ma ruža. kada se spo­mi­nju oni „koji još nisu osta­li bez pos­la“. Tu je i dubo­ko i osob­no razu­mi­je­va­nje stre­sa i bri­ge koju iza­zi­va nemo­guć­nost posje­ta obi­te­lji, koja je u ovom slu­ča­ju u dru­goj drža­vi. Također je, zbog „rada od kuće“, pri­su­tan osje­ćaj naru­še­ne gra­ni­ce rada i slo­bod­no­ga vre­me­na. Među onim što ured­ni­ci ovo­ga izda­nja nazi­va­ju „poten­ci­jal­no besko­nač­na“ kon­cep­tu­al­na polja na koja je utje­ca­la pan­de­mi­ja, odlu­čio sam se usre­do­to­či­ti na „tem­po­ral­nost“ i „vri­jed­nost“ te istra­ži­ti „COVID vri­je­me“ u „vre­me­nu COVID‑a“. Kako je mogu­će da se čini da vri­je­me „sto­ji“, „uspo­ra­va“ i „ubr­za­va“? Zasigurno je doš­lo do izvan­red­ne pro­mje­ne rit­ma sva­kod­nev­no­ga živo­ta i navi­ka veli­ko­ga dije­la popu­la­ci­je, iako je, narav­no, pri­ro­da ove pro­mje­ne raz­li­či­ta za raz­li­či­te lju­de u raz­li­či­tim tre­nut­ci­ma i na raz­li­či­tim mjes­ti­ma. Isto tako, kako se pro­mi­je­ni­lo shva­ća­nje ono­ga „vri­jed­nog“ u „ključ­nom radu“ (eng. ‘essen­ti­al work’)? Jesu li tak­ve pro­mje­ne išta više od pro­laz­ne važ­nos­ti, jesu li lako zane­ma­ri­ve ili pri­la­god­lji­ve domi­nant­nim druš­tve­nim odno­si­ma kad se vra­ti „nor­mal­nost“ ili uspos­ta­vi „nova nor­ma­la“? Ili su one pre­te­ča kri­tič­ke svi­jes­ti, ponov­ne pro­cje­ne vri­jed­nos­ti i djelovanja?

Temporalnost i vrijednost

Vrijeme je druš­tve­na tvo­re­vi­na koja se jav­lja i kao dobro­na­mjer­na nuž­nost u smis­lu pru­ža­nja „odre­đe­ne mje­re kon­tro­le nad nekon­tro­li­ra­nom tem­po­ral­nos­ti pos­to­ja­nja“3Adam, B. (2006) “Time”, Theory, Culture & Society 23(2 – 3); 119 – 126; str. 122., i kao iznim­no dis­ci­pli­nar­na prak­sa, od prvih indus­tri­ja­li­zi­ra­nih tvor­ni­ca s poja­vom „vremensko-​radne dis­ci­pli­ne“4Thompson, E. P. (1967) “Time, Work-​Discipline, and Industrial Capitalism”, Past & Present 38; 56 – 97. do prvih kućans­ta­va u koji­ma je rod­na podje­la pos­lo­va ujed­no i rod­na podje­la vre­me­na.5Sirianni, C. and C. Negrey (2000) “Working Time as Gendered Time”, Feminist Economics 6(1); 59 – 76.. Svi živi­mo vre­me­nom, ali isto tako svi živi­mo (i umi­re­mo) kroz vri­je­me ili od vre­me­na,6Stubbs, P. (2018) “Slow, Slow, Quick, Quick, Slow: power, exper­ti­se and the hege­mo­nic tem­po­ra­li­ti­es of aus­te­rity”, Innovation: the European Journal of Social Science Research 31(1); 25 – 39. koli­ko god Byung-​Chul Han tvr­dio da „čovjek gine u ne-​vremenu… čin(eći) umi­ra­nje težim no ikad“7Han, B‑C. (2017) The Scent of Time: a phi­lo­sop­hi­cal essay on the art of lin­ge­ring, Cambridge: Polity Press; str. 44 – 5..

Temporalnost, ovdje defi­ni­ra­na kao „raz­no­li­kost okol­nos­ti u koji­ma ‘vri­je­me’ pri­do­bi­va svo­ju raz­no­li­kost zna­če­nja“8McKeon, R. (1974) „Time and Temporality”, Philosophy East and West 24(2); 123 – 128; str. 123., narav­no, nije pro­izvolj­na. Može biti višes­tru­ka i shva­ća­ti se u okvi­ri­ma broj­nih tem­po­ral­nos­ti koje „isto­dob­no pos­to­je i dje­lu­ju“9Huebener, P. et al (2016) „Exploring the Intersection of Time and Globalization”, Globalizations 13(3); 243 – 255; str. 246., ali, kako je Humpty Dumpty rekao Alisi: „pita­nje je tko tre­ba biti gos­po­dar – to je sve“10Carroll, L. (1875) Through the Looking-​Glass, and what Alice found the­re, New York: MacMillan & Co; str. 124.. Hegemonijska je tem­po­ral­nost onaj oblik tem­po­ral­nos­ti koji pre­tje­ru­je u odre­đi­va­nju “pra­vi­la bor­be“11Filippini, M. (2017) Using Gramsci: a new appro­ach, London: Pluto Press; str. 106., ali kao što Gramsci izvor­no kaže, „neza­mis­li­vo je bez pris­tan­ka, neizve­di­vo bez sile“12Anderson, P. (2017) The H‑Word: the peri­pe­te­ia of hege­mony, London: Verso; str. 23.. Filozofska su gene­ra­li­zi­ra­nja tem­po­ral­nos­ti, bilo da komen­ti­ra­ju nje­zi­na svoj­stva obnav­lja­nja ili uni­šta­va­nja, manje od pomo­ći, nego li se čini u kriz­nim vre­me­ni­ma, u izvan­red­nim povi­jes­nim vre­me­ni­ma. Iako kri­za može omo­gu­ći­ti, barem neki­ma, povra­tak vitae con­tem­pla­ti­vae13Han, op. cit. str. 55., ona je goto­vo nedos­tiž­na kad vri­je­me gubi svoj sklad i usmje­re­nost jer se isto­vre­me­no doga­đa i pre­vi­še i pre­ma­lo. Kako Baudrillard navodi:

„Stupanj spo­ros­ti (odnos­no, odre­đe­ne brzi­ne, ali umje­ren), stu­panj uda­lje­nos­ti, ali umje­ren, i stu­panj oslo­bo­đe­nja (ener­gi­je za pre­kid i pro­mje­nu), ali umje­ren, potreb­ni su kako bi iza­zva­li kon­den­za­ci­ju ili znat­nu kris­ta­li­za­ci­ju doga­đa­ja koje sma­tra­mo povi­ješ­ću, uskla­đe­ni ras­plet uzro­ka i pos­lje­di­ca koje sma­tra­mo stvar­noš­ću“14Baudrillard, J. (1994) The Illusion of the End, Cambridge: Polity Press; str 1..

COVID-​19 kri­za nije hiper­re­al­na na Baudrillardov način jer se podu­da­ra, čak i ako je to samo u jed­noj toč­ki, sa stvar­nim doga­đa­ji­ma u stvar­no­me svi­je­tu, čak i dok raz­ni teore­ti­ča­ri zavje­re odba­cu­ju ovu moguć­nost. Postala je, dodu­še, hiper­po­sre­do­van doga­đaj jer je pro­živ­lje­no iskus­tvo kri­ze veći­ne lju­di, izvan odre­đe­nih vre­men­skih i pros­tor­nih „žari­šta“ te poda­lje od zdrav­s­tve­nih dje­lat­ni­ka i onih s izrav­nim osob­nim iskus­tvom; pro­izvod medij­skih pri­ka­zi­va­nja, toč­ni­je zbir­ka i pre­do­če­nje sta­tis­tič­kih sli­ka koje se osla­nja­ju na tem­po­ral­ne oda­bi­re, bili to dnev­ni novi slu­ča­je­vi ili pro­sjek zara­že­nih u tjednu.

Također, vri­jed­nost nije unu­tar­nje svoj­stvo doba­ra ili ljud­skih bića; kako Marx tvr­di, „vri­jed­nost je veza izme­đu oso­ba… skri­ve­na pod lju­skom mate­ri­jal­nos­ti“15Marx, K.  (1977) Capital vol. 1; str 167.. Prema tome, u kapi­ta­li­zam ula­zi izva­dak „viška vri­jed­nos­ti“, ili vri­jed­nost „aps­trak­t­nog rada“ iznad pla­će­ne sat­ni­ce. Radna sna­ga kupu­je se i pro­da­je na trži­štu, na koma­de, a radnik/​radnica, kako Marx slav­no kaže, na auk­ci­ji nudi „osam, deset, dva­na­est, pet­na­est sati svo­ga živo­ta, dan za danom, ono­mu tko ponu­di naj­vi­še“16Marx, K. (1977) Capital Volume 1, str. 204 – 5.. Ovo je glav­na raz­li­ka izme­đu pla­će­nih rad­ni­ka i robo­va, „pro­da­nih jed­nom i zauvi­jek svom vlas­ni­ku“17Ibid., kme­to­va koji­ma je dopu­šte­no obra­đi­va­ti zem­lju za danak, ili narav­no, onih koji pri­hva­ća­ju nepla­će­ni rad, kakav je, na pri­mjer, obav­lja­nje kućan­skih pos­lo­va. Plaćeni rad regu­li­ra­ju ugo­vo­ri o dje­lu koje osi­gu­ra­va­ju pra­vo­sud­na tije­la i tako čvr­sto vežu otu­đe­nje zapos­le­ni­ka od nji­ho­vih kre­ativ­nih ener­gi­ja te pru­ža­ju vri­jed­nost „druš­tve­nim slo­je­vi­ma koji nisu pri­do­ni­je­li pro­izvod­nji, tj. ren­ti­je­ri­ma, špe­ku­lan­ti­ma i kapi­ta­lis­ti­ma“18Screpanti, E. (2019) Labour and Value: ret­hin­king Marx’s the­ory of explo­ita­ti­on, Cambridge: Open Book Publishers; str. 9..

Graeberov poku­šaj arti­ku­la­ci­je neo­mar­k­sis­tič­ke „antro­po­lo­ške teori­je vri­jed­nos­ti“ kri­ti­zi­ra i libe­ral­ne i eko­nom­ske vari­jan­te, zala­žu­ći se za rela­cij­sko shva­ća­nje u smis­lu da „druš­tve­ni odno­si dobi­va­ju na vri­jed­nos­ti u vri­je­me kad ih net­ko dru­gi pre­poz­na­je“19Graeber, D. (2001) Toward an Anthropological Theory of Value: the fal­se coin of our own dre­ams, Basingstoke: Palgrave; str 47.. Rad, kao „ljud­ska moguć­nost dje­lo­va­nja“, zah­ti­je­va „sus­tav za izra­ču­na­va­nje nje­go­ve cije­ne“, sas­tav­ljen od „raz­ra­đe­nog kul­tur­nog apa­ra­ta“, kodi­fi­ci­ra­nog uglav­nom u odno­su na vri­je­me, s cije­na­ma po satu, tjed­nu, mje­se­cu i  po godi­ni. Vrijednost se pri­pi­su­je kroz „priz­na­te nor­me tem­pa i jakos­ti rada koji se oče­ku­ju od odre­đe­nog zadat­ka“ jer, u odlom­ku koji je upra­vo pan­de­mi­ja uči­ni­la  pro­ble­ma­tič­nim, Graeber tvr­di: „rijet­ko se od lju­di, čak i u iznim­no izrab­lji­vač­kim situ­aci­ja­ma, oče­ku­je da rade do kraj­njih gra­ni­ca nji­ho­vih fizič­kih i men­tal­nih moguć­nos­ti“20Ibid; str. 56..

Ne može se pore­ći da post-​fordizam sa sobom dono­si „nove vek­to­re u pro­izvod­nji bogat­stva“21Boutang, Y‑M. (2012) Cognitive Capitalism, Cambridge: Polity Press; str. 135.Boutang, Y‑M. (2012) Cognitive Capitalism, Cambridge: Polity Press; str. 135. i nove, znat­no slo­že­ni­je i umre­že­ni­je, vek­to­re vri­jed­nos­ti. Kao što nas McKenzie Wark pod­sje­ća, „kog­ni­tiv­ni rad“ nadi­la­zi teh­no­lo­ški sek­tor, „neo­vis­no je li to u obli­ku istra­ži­va­nja i razvo­ja, logis­ti­ke ili nema­te­ri­jal­nos­ti uprav­lja­nja pri­ro­dom mar­ke i pro­izvo­da“22Wark, M. (2015) „Cognitive Capitalism“, Public Seminar 19. 2. 2020., https://publicseminar.org/2015/02/cog-cap/. Kreativna vri­jed­nost pro­izvo­di kapi­ta­lis­tič­ku vri­jed­nost i tako novi ugo­vor­ni obli­ci dobi­va­ju na važ­nos­ti, pogo­to­vo „pra­va inte­lek­tu­al­nog vlas­niš­tva“, dok rad­na sna­ga pos­ta­je sve sprem­ni­ja na surad­nju s novim obli­ci­ma apro­pri­ja­ci­je. Radna sna­ga tako­đer pos­ta­je sve manje potreb­na u prak­si jer teh­no­lo­ški napret­ci, poput robo­ti­za­ci­je, mije­nja­ju i pre­ras­po­dje­lju­ju, ali ne uki­da­ju potre­bu za ljud­skom rad­nom sna­gom, što poti­če Boutanga i broj­ne dru­ge na zago­va­ra­nje uni­ver­zal­nog osnov­nog dohot­ka kako bi se doho­dak i vri­jed­nost odvo­ji­li od „rada“, kako se on uglav­nom defi­ni­ra.23Cf. Stubbs, P. (2020) „Time for a Universal Basic Income?”, LeftEast 30. 3. 2020., https://www.criticatac.ro/lefteast/time-for-a-universal-basic-income/

Dodatni sloj kom­plek­s­nos­ti jav­lja se kod tako­zva­ne „eko­no­mi­je hono­rar­nog rada“ ili „samos­tal­nog rada“, koji ovi­se o veći­nom neza­vis­nim izvo­di­te­lji­ma rado­va i oni­ma defi­ni­ra­ni­ma, čes­to pri­sil­no, kao „samo­za­pos­le­ni­ma“, čak i kad su veza­ni uz jed­nu tvrt­ku, uklju­ču­ju­ći i plat­for­me poput UberaWolta. Ovdje je upit­na i čuve­na „flek­si­bil­nost“ za navod­ne slo­bod­nja­ke sve dok pos­to­ji nesi­gur­nost veza­na uz neima­nje dopri­no­sa zdrav­s­tve­no­ga i soci­jal­nog osi­gu­ra­nja za zapos­le­ni­ke u služ­ba­ma u koji­ma se vri­jed­nost zapra­vo defi­ni­ra pre­ko algoritma.

Kako Crouch objaš­nja­va, u srcu eko­no­mi­je hono­rar­nog rada je „zami­sao o rad­ni­ci­ma koji nisu zapos­le­ni­ci tvrt­ke i pre­ma koji­ma tvrt­ka nema nikak­vu odgo­vor­nost, ali ih može dis­ci­pli­ni­ra­ti“24Crouch, C. (2019) Will the Gig Economy Prevail? Cambridge: Polity Press; str. 24.. Grupiranje „samos­tal­nih rad­ni­ka“ s pove­ća­nim bro­jem onih zapos­le­nih na nepu­no rad­no vri­je­me, bez odre­đe­nog rad­nog vre­me­na ili s oni­ma koji rade na ugo­vor o povre­me­nom radu, pri­vre­me­no zapos­le­ni­ma te pose­bi­ce oni­ma koji izbje­ga­va­ju rad u ovak­vim uvje­ti­ma, vjer­ni­ji je pri­kaz vri­jed­nos­ti doda­ne veći­ni tak­vih dje­lat­nos­ti. Takav je rad milja­ma dale­ko od one ide­ali­zi­ra­ne „kre­ativ­ne kla­se“ zbog koje aspi­ran­ti, ispos­ta­vi­lo se, mora­ju raz­mje­nji­va­ti svo­je estet­ske vje­šti­ne i tako pos­ta­ti „labil­ni rad­ni­ci“ koji se izno­va vra­ća­ju na poče­tak i čes­to ne mogu živje­ti od oda­bra­no­ga kre­ativ­nog polja.25Morgan, G. and P. Nelligan (2018) The Creativity Hoax: pre­ca­ri­ous work and the gig eco­nomy, London: Anthem Press.

Rad koji obav­lja­ju žene i pos­lo­vi sma­tra­ni „žen­skim“ su uvi­jek pod­ci­je­nje­ni unu­tar patri­jar­hal­no­ga sus­ta­va, te su dva tak­va obli­ka poseb­no štet­na i od iznim­ne važ­nos­ti u okvi­ri­ma pan­de­mi­je. Jedan je oblik pru­ža­nje nje­ge, naj­bo­lje razum­ljiv u odno­su na „glo­bal­ni lanac skr­bi“ ili „niz osob­nih veza među lju­di­ma diljem svi­je­ta zas­no­van na pla­će­noj ili nepla­će­noj skr­bi“26Hochschild, A. R. (2000) ‘Global Care Chains and Emotional Surplus Value’, W. Hutton i A. Giddens (eds.) On Tne Edge: living with glo­bal capi­ta­lism, London: Johnathon Cape; str. 130 – 146; str. 131, no ti su „lju­di“, zapra­vo, pre­tež­no žene. Globalni lan­ci skr­bi tako­đer su zas­no­va­ni na klas­nim podje­la­ma i dubo­ko su ras­no obi­lje­že­ni te čine vrstu „emo­ci­onal­no­ga viška rad­ne sna­ge“ u koju spa­da pre­ras­po­dje­la od onih nižih u lan­cu, do onih na višim pozi­ci­ja­ma. Drugi oblik, jas­no, kućan­ski pos­lo­vi ili „rad u doma­ćins­tvu“  uni­ver­zal­no karak­te­ri­zi­ra nejed­na­ka rod­na podje­la rada koja je dio šire­ga sku­pa aktiv­nos­ti u sfe­ri druš­tve­ne repro­duk­ci­je koja je ujed­no i „uvjet moguć­nos­ti za odr­ži­vu aku­mu­la­ci­ju kapi­ta­la“27Fraser, N. (2017) „Crisis of Care? On the social-​reproductive con­tra­dic­ti­ons of con­tem­po­rary capi­ta­lism”, In T. Bhattacharya (ed.) Social Reproduction Theory: remap­ping class, recen­te­ring oppre­ssi­on, London: Pluto, str. 21 – 36; str 22. i sama po sebi nes­ta­bil­na i pro­tu­rječ­na u kon­tek­s­tu raz­bu­ja­lo­ga pro­duk­ti­viz­ma. Posljednje, no ne i manje važ­no, sus­ta­vi ras­no obi­lje­že­nog  kapi­ta­liz­ma jam­če da će podri­je­tlo druš­tve­ne i eko­nom­ske vri­jed­nos­ti biti u bije­loj rasi, čak i dok se ras­ne kate­go­ri­je gra­de i kon­tin­gent­ne su, a ins­ti­tu­cij­ski rasi­zam osi­gu­ra­va odr­ža­va­nje ras­ne vri­jed­nos­ti.28Leong, N. (2013) „Racial Capitalism“ in Harvard Law Review 126(8); 2151 – 2226. Razumljivost pokre­ta Black Lives Matter usred pan­de­mi­je osla­nja se uglav­nom na ras­nu nekro­po­li­ti­ku29Mbembe, A. (2019) Necropolitics, Durham: Duke University Press., dok se uko­ri­je­nje­no rasis­tič­ko nasi­lje prek­la­pa s poli­ti­kom boles­ti COVID-​19 „tko će živje­ti, a tko umri­je­ti“. Potreba za pokre­tom Black Lives Matters isti­če nepre­kid­nu važ­nost ide­olo­gi­je i prak­se u kojoj tak­vi živo­ti vri­je­de manje, ili uop­će nema­ju vrijednosti.

Vrijeme i temporalnost u vremenu pandemije

Doba COVID‑a“ ima poče­tak, ali još uvi­jek ne i kraj te dije­li vri­je­me na ono „pri­je COVID‑a“, „tije­kom COVID‑a“, koje se dalje dije­li vre­men­ski i pros­tor­no u odno­su na stup­nje­ve loc­k­downa (hrv. zatva­ra­nje) i „otvo­re­nos­ti“ i s nadom da će se razvi­ti tako­zva­ni „imu­ni­tet krda“, bilo kroz glo­bal­no dos­tup­no cje­pi­vo ili za sada manje jas­ne nači­ne na koje virus može „istri­je­bi­ti sam sebe“, te vri­je­me „pos­li­je COVID‑a“. Slažem se sa sta­ja­li­štem Johna Clarkea da supos­to­ja­nje neko­li­ko tem­po­ral­nos­ti stva­ra osje­ća­je zbu­nje­nos­ti i dezo­ri­jen­ti­ra­nos­ti30Clarke, J. (2020) „What Time Is it? Temporal con­fu­si­on in the time of coro­na­vi­rus“, Transforming soci­ety 5. 6. 2020., http://www.transformingsociety.co.uk/2020/06/05/what-time-is-it-temporal-confusion-in-the-time-of-coronavirus/. Vrijeme je u pot­pu­nom zatva­ra­nju dos­lov­no „zarob­lje­no“, gubi svoj oblik, a uobi­ča­je­ne ruti­ne sva­kod­ne­vi­ce, vri­je­me rada i odmo­ra, tem­po sport­skih doga­đa­ja, oda­bir mjes­ta i vre­me­na godiš­nje­ga odmo­ra te slič­no, pre­ki­nu­te su i dje­lo­mič­no zami­je­nje­ne s „faza­ma živo­ta epi­de­mi­je, brzi­nom šire­nja, vre­me­nom muta­ci­je, karan­te­nom, vre­me­nom potreb­nim za pro­izvod­nju cje­pi­va, vre­me­nom inku­ba­ci­je itd.“31Jordheim, H. et al (2020) „Epidemic Times“, Somatosphere 2. 4. 2020., http://somatosphere.net/2020/epidemic-times.html/.

Izjave struč­nja­ka i poli­ti­ča­ra, poput „ondje smo gdje je Italija bila pri­je dva tjed­na“ ili „ako se nas­ta­ve pos­to­je­će mje­re, vidjet ćemo opa­da­nje bro­ja zara­že­nih u nared­na dva tjed­na“32Ibid., dovo­de nas na skli­zak teren pored­be­ne tem­po­ral­ne niz­bri­di­ce. Virusni izra­čun sed­mod­nev­nih ili dvo­tjed­nih pomič­nih pro­sje­ka, broj zara­že­nih na 100 000 sta­nov­ni­ka, hos­pi­ta­li­zi­ra­nih, onih na res­pi­ra­to­ru i/​ili na inten­ziv­noj nje­zi (kao pos­to­tak nekih ogra­ni­če­nih resur­sa), gdje tak­vi ure­đa­ji pos­to­je, i broj umr­lih daju nepre­ciz­ne i netoč­ne podat­ke za među­na­rod­nu uspo­red­bu te pos­ta­ju temelj­no objaš­nje­nje za oda­bra­ne stra­te­gi­je. Politika i dono­še­nje odlu­ka pos­ta­ju usko pove­za­ni s onim što Badiou nazi­va „nad­zo­rom vre­me­na“33Badiou, A. (2020) „Pandemic, Ignorance and New Collective Places“, Alienocene-​Dis-​Junction, 20. 6. 2020., https://alienocene.files.wordpress.com/2020/06/ab.pdf ili barem nje­go­vim lošim i nejas­nim uprav­lja­njem, zbog kojeg se nad­zor gubi kao pije­sak kroz prste. Potreban je dodat­ni rad kako bi se nave­li pro­ble­mi druš­tve­ne kon­tro­le u vre­me­nu pan­de­mi­je viru­sa COVID-​19 i slo­že­ni odno­si s obli­ci­ma vlas­ti, naj­češ­će hibri­dom auto­ri­ta­riz­ma, kao što su poli­cij­ski sat, izvan­red­ne ured­be za izvan­red­na vre­me­na, i libe­ra­liz­mom ili laissez-​faire dok­tri­nom („pre­ma šved­skom mode­lu“), a ne čis­tim kon­ti­nu­umom. Javlja se i ras­pra­va o suprot­stav­lja­nju „spa­ša­va­nja zdrav­lja lju­di“ i „spa­ša­va­nja gos­po­dar­stva“, izra­že­na u nesu­gla­si­ca­ma je li nji­hov odnos „kom­pro­mi­san“ ili „suk­la­dan“.

Želim se usre­do­to­či­ti na pre­us­troj vre­me­ni­tih hije­rar­hi­ja: svat­ko se od nas suoča­va s onim što Jarvis posu­đu­je od Ricoeura te nazi­va „tem­po­ral­ni obra­ču­ni“34Jarvis, L. (2020) „Times of Crisis: tem­po­ra­lity and COVID-​19“, 27. 4. 2020., UEA Politics Blog, http://www.ueapolitics.org/2020/04/27/times-of-crisis-temporality-and-covid‑1/; Ricoeur, P. (1980) ‘Narrative Time’, Critical Enquiry 7(1); 169 – 190., koje se raz­li­či­to osje­ća, isku­ša­va, živi i struk­tu­ri­ra za raz­li­či­te lju­de, na raz­li­či­tim mjes­ti­ma i u raz­li­či­tim vre­me­ni­ma. Svjedoci smo jača­nja već jakih držav­nih mode­la vlas­ti, od kojih je naj­vi­še naci­ona­lis­tič­ki onaj Trumpov u kojem pro­zi­va COVID-​19 „kine­skim viru­som“. Njegova admi­nis­tra­ci­ja poku­ša­va osi­gu­ra­ti cje­pi­va za Amerikance na tro­šak ostat­ka svi­je­ta, no popri­ma miro­lju­bi­vi izgled u sta­tis­tič­kim uspo­red­ba­ma, s ide­ja­ma da su virus „doni­je­li oni koji su dopu­to­va­li iz ino­zem­s­tva“ i, narav­no, u sko­rom poop­ća­va­nju „zatva­ra­nja gra­ni­ca“ koje se više ne odno­si samo na tako­zva­ne „ile­gal­ne migran­te“. Iako je uvi­jek pro­ble­ma­ti­čan kon­cept, može se reći da je „glo­ba­li­za­ci­ja“ potje­ra­na na „odmor“, što je ponov­no vid­lji­vo u Trumpovom naj­av­lje­nom pov­la­če­nju SAD‑a iz Svjetske zdrav­s­tve­ne orga­ni­za­ci­je, ali i u dras­tič­nom i neza­bi­lje­že­nom padu puto­va­nja zrač­nim pro­me­tom.35U uspo­red­bi s prvom polo­vi­com 2019., tije­kom prve polo­vi­ce 2020. na razi­ni cije­le indus­tri­je glo­bal­no se sma­njio broj ostva­re­nih put­nič­kih kilo­me­ta­ra za 58.4% te za  86.5% ako se uspo­re­di lipanj 2020. s lip­njom 2019. Tjedni među­na­rod­ni leto­vi preš­li su s 210,000 u siječ­nju 2020. na manje od 5,000 leto­va u trav­nju 2020., no vid­lji­vo je malo pobolj­ša­nje u lip­nju i srp­nju 2020. (IATA, 2020). https://www.iata.org/en/iata-repository/publications/economic-reports/air-passenger-monthly-analysis — june-​20202/​ Čak i da je Baumanova tvrd­nja „u današ­nje smo vri­je­me svi u pokre­tu“36Bauman Z. (1989) Globalization, str. 77. bila isti­ni­ta za vri­je­me pisa­nja, „COVID vri­je­me“ pro­ka­za­lo ju je kao jako pro­ble­ma­tič­nu, čak i dok jača nje­go­vu tvrd­nju da veći dio tog pokre­ta podra­zu­mi­je­va „miro­va­nje“ ispred kom­pju­ter­skih ekra­na. Pandemija je pre­us­tro­ji­la, no ne i uklo­ni­la raz­li­ke izme­đu dvi­ju vrsta „nomad­skih migra­ci­ja“, one koz­mo­po­lit­ske, među­na­rod­ne i elit­ne s jed­ne stra­ne, a s dru­ge migra­na­ta bez doma, ili kako Bauman kaže, „glo­bal­nih skit­ni­ca“, ali i onog izme­đu njih i onih koji osta­ju kući, dose­lje­ne i nase­lje­ne popu­la­ci­je. Stalna potre­ba za rad­ni­ci­ma migran­ti­ma u Zapadnoj Europi uskra­ti­la im je rad­na pra­va i dove­la ih do opas­nos­ti od zara­ze37Edwards, E. (2020) „Fruit pic­king in a pan­de­mic: Europe’s pre­ca­ri­ous migrant wor­kers“, Global Voices 14. 7. 2020., https://globalvoices.org/2020/07/14/fruit-picking-in-a-pandemic-europes-precarious-migrant-workers/ te dodat­no ote­ža­la situaciju.

Fazu „zatva­ra­nja“ kao odgo­vo­ra na pan­de­mi­ju obi­lje­ži­la je poru­ka da osta­ne­mo u zatvo­re­nom – u Hrvatskoj, jed­nos­tav­no „osta­ni­te doma“; u Ujedinjenom Kraljevstvu opšir­ni­je „Stay home – Protect the NHS – Save lives“ (hrv. ‘Ostanite doma – Zaštitite NZS – Spasite živo­te’). Za mno­ge je, kako nam Clarke napo­mi­nje, vri­je­me „ukra­de­no“, živo­ti su pre­ki­nu­ti jer se „oče­ki­va­ni život­ni vijek“ za odre­đe­ne dobi zane­ma­rio; dob i neka sta­nja poče­la su se sma­tra­ti komor­bi­di­te­ti­ma. Preminulima bi se tre­ba­lo pri­do­da­ti da su bili i: „zatvo­re­ni, izo­li­ra­ni, zašti­će­ni i čeka­li na tko zna što“38Clarke, J. op. cit. jer su se za broj­ne „rad“, „nas­ta­va“, pa čak i „igra“ zaus­ta­vi­li, skra­ti­li ili dras­tič­no pro­mi­je­ni­li. Zanemareni su lju­di koji nema­ju pre­bi­va­li­šte ili se ne smi­ju vra­ti­ti u nje­ga, napri­mjer beskuć­ni­ci, lju­di u izbje­glič­kim kam­po­vi­ma, zdrav­s­tve­nim usta­no­va­ma, zatvo­ri­ma i oni u veli­koj opas­nos­ti od nasi­lja jer su u nemo­guć­nos­ti napus­ti­ti dom. Oni koji su osta­li bez pos­la ili im je rad pre­ki­nut dok im pos­lo­dav­ci pri­ma­ju držav­ne pot­po­re, nazva­ni ter­mi­nom koji je star već sto­lje­će i kori­šten je za voj­ni­ke na dopus­tu, „zapos­le­ni­ci na dopus­tu“, doži­vje­li su „pre­za­si­će­nost neže­lje­nim vre­me­nom“39Jarvis, L. op. cit. i zatek­li se s „više slo­bod­nog vre­me­na nego su ikad očekivali“.

Kako citat s počet­ka ese­ja tvr­di, ispos­ta­vi­lo se da je „poda­re­no vri­je­me“ za mno­ge „otro­va­ni kalež“. I zais­ta,  izgle­da da je „ima­ti vri­je­me u ruka­ma“ zapra­vo zna­či­lo osje­ti­ti kako „vri­je­me pri­ti­ska tije­lo“, neka vrsta tje­les­ne tem­po­ral­nos­ti jer „rad od kuće“ uklju­ču­je nova opte­re­će­nja, kao što je rav­no­te­ža izme­đu pos­la, ško­lo­va­nja od kuće i bri­ge za dje­cu. Nadahnut Foucaultom, Preciado navo­di da „epi­de­mi­ja radi­ka­li­zi­ra i mije­nja biopo­li­tič­ke meto­de tako da ih uklju­ču­je na nivou indi­vi­du­al­nih tije­la“ i pos­ta­je „povod za masov­nu rekon­fi­gu­ra­ci­ju tje­les­nih pro­ce­du­ra i teh­no­lo­gi­ja moći“40Preciado, P. (2020) „Learning from the Virus“, ARTFORUM Blog, https://www.artforum.com/print/202005/paul-b-preciado-82823. U jed­noj kraj­nos­ti, ovo uklju­ču­je porast izvan­tje­les­nih tem­po­ral­nos­ti, koji Preciado zove „radi­kal­na dein­di­vi­du­ali­za­ci­ja“ budu­ći da maske skri­va­ju lica, a fizič­ka tije­la pos­ta­ju „skri­ve­na iza mnoš­tva semiotičko-​tehničkih posred­ni­ka, niza kiber­ne­tič­kih pro­te­za koje ima­ju ulo­gu digi­tal­ne maske: e‑mail adre­se, Facebook, Instagram, Zoom i Skype raču­ni“41Ibid.. Nasuprot tome, ovo izvan­tje­les­no vri­je­me čes­to pos­to­ji suk­lad­no s tre­nut­ci­ma dodi­ra s part­ne­ri­ma, dje­com, kuć­nim lju­bim­ci­ma te inte­rak­ci­ja­ma, ponaj­pri­je s dos­tav­lja­či­ma, gdje se izbje­ga­va fizič­ki kontakt.

Pandemija je oja­ča­la hete­ro­ge­nu kate­go­ri­ju „ključ­nih rad­ni­ka“ koja uklju­ču­je sme­tla­re, čis­ta­če, dos­tav­lja­če, zdrav­s­tve­no osob­lje i dru­ge koji rade pre­ma dras­tič­no dru­ga­či­jim prostorno-​vremenitim okvi­ri­ma od onih koji osta­ju kući i čes­to rade pre­ko­vre­me­no i/​ili su izo­li­ra­ni od ostat­ka obi­te­lji, pone­kad na „nepoz­na­to“ dugo vre­me­na.42Jarvis, L. op. cit. „Ključni“ i „neključ­ni“ pos­lo­vi pos­ta­ju u isto vri­je­me stro­go odvo­je­ni i bli­sko pove­za­ni dok se tem­po­ral­nos­ti šire i sma­nju­ju, ras­pr­šu­ju i skup­lja­ju, pri­ve­za­ne su i nesputane.

U broj­nim drža­va­ma, poli­tič­ko poti­ca­nje da se napra­vi „pra­va stvar u pra­vo vri­je­me s obzi­rom na to što zna­mo sad“43Jordheim, H. et al, op. cit. zna­či­lo je da se poru­ka „osta­ni­te doma“ u Hrvatskoj pro­mi­je­ni­la u nejas­nu osta­ni­te odgo­vor­ni, a onda i u Ujedinjenom Kraljevstvu u teško pamt­lji­vu Stay Alert – Control the Virus – Save Lives in the UK (hrv. ‘Budite oprez­ni – Obuzdajte virus – Spasite živo­te u Ujedinjenom Kraljevstvu’). Pitanje vre­me­na, rada i dis­ci­pli­ne jav­lja­lo se na nove nači­ne, u pro­mje­nji­vim poti­ca­nji­ma prvo na „rad od kuće“ pa na „rad na pos­lu“, u oba slu­ča­ja „ako je to ika­ko mogu­će“. Ustanovljen je niz (samo)disciplinarnih mje­ra s koji­ma su već bili upoz­na­ti oni koji su radi­li od kuće pri­je pan­de­mi­je, iz povje­re­nja, kroz izvješ­ća teme­lje­na na rezul­ta­ti­ma, do ins­ti­tu­ci­ona­li­za­ci­je nad­zo­ra na dalji­nu budu­ći da pro­da­ja „pro­gra­ma za nad­zor zapos­le­ni­ka“ navod­no cvje­ta44https://www.vox.com/recode/2020/4/2/21195584/coronavirus-remote-work-from-home-employee-monitoring. Nije bez­na­čaj­no da tak­vi pro­gra­mi goto­vo uvi­jek uklju­ču­ju „vre­me­ni­ti nad­zor“ i „uprav­lja­nje vre­me­nom“ na dalji­nu uz posre­do­va­nje raču­na­la.45Komercijalni sof­tver­ski pro­gram „Time Doctor“ (https://www.timedoctor.com/) obe­ća­va „pra­ti­ti pauze i vri­je­me pro­ve­de­no dalje od raču­na­la“, no i sla­ti „upo­zo­re­nja o isko­ri­šte­nom vre­me­nu“ kako bi pod­sje­ti­li zapos­le­ni­ke da „ne idu na Facebook i slič­ne mre­že gdje uza­lud­no gube vri­je­me“ te „auto­ma­ti­zi­ra­ne snim­ke zas­lo­na“ i „pod­sjet­ni­ke“ ako posje­te „stra­ni­ce neve­za­ne za posao“.

Vrijednost i vrijednosti u pandemiji

Kako je već spo­me­nu­to, „ključ­ni“ rad­ni­ci, barem tije­kom prvog vala kri­ze, pore­me­ti­li su hije­rar­hi­je vri­jed­nos­ti koje su se usre­do­to­či­le isklju­či­vo na ponu­du i potraž­nju trži­šta. Gough uka­zu­je46Gough, I. (2020) „In times of cli­ma­te bre­ak­down, how do we value what mat­ters“’, OpenDemocracy 28. 4. 2020., https://www.opendemocracy.net/en/oureconomy/times-climate-breakdown-how-do-we-value-what-matters/ na to kako je, barem u Ujedinjenom Kraljevstvu, odre­đi­va­nje ključ­nih rad­ni­ka, sli­je­de­ći upu­te čija bi dje­ca mogla nas­ta­vi­ti poha­đa­ti ško­lu uži­vo, uklju­či­lo ne samo zdrav­s­tve­ne i soci­jal­ne rad­ni­ke koji se ina­če spo­mi­nju te im se redo­vi­to ritu­alis­tič­ki plješ­će, nego i poljo­pri­vred­ni­ke, zapos­le­ni­ke u trgo­vi­na­ma, rad­ni­ke u komu­na­li­ja­ma, pri­je­voz­ni­ke i dru­ge koji čine pre­poz­nat­lji­ve „lan­ce vri­jed­nos­ti“. U uspo­red­bi s popi­som „civil­nih služ­bi“, nami­je­nje­nom muškim rad­ni­ci­ma koji su bili ključ­ni za vri­je­me rata te ih se nije moglo uno­va­či­ti, Gough na novom popi­su zapa­ža odsut­nost indus­trij­skih rad­ni­ka, tj. pre­ma sta­rom sovjet­skom govo­ru – „udar­ni­ka“. Unatoč tome, novi popis sadr­ži otpri­li­ke 22% ukup­ne rad­ne snage.

Gough pri­mje­ću­je i usku pove­za­nost tih pos­lo­va i ispu­nja­va­nja osnov­nih ljud­skih potre­ba, uklju­ču­ju­ći hra­nu i vodu, smje­štaj, zdrav­s­tvo, higi­je­nu, zašti­tu, ener­gi­ju i broj­ne dru­ge vrste zašti­te.47Ibid. Koepp nado­da­je koris­nu opser­va­ci­ju da su nekoć „ključ­ni“ bili dis­tri­bu­ci­ja, pri­je­voz i dos­ta­va uslu­ga koje zado­vo­lja­va­ju osnov­ne potre­be.48Koepp, R. (2020) „What this pan­de­mic reve­als abo­ut the value of work“, WZB 23. 4. 2020., https://wzb.eu/en/research/coronavirus-and-its-impact/what-this-pandemic-reveals-about-the-value-of-work Važno je i da su mno­gi ovak­vi pos­lo­vi sla­bo pla­će­ni, nesi­gur­ni, neki pri­pa­da­ju „eko­no­mi­ji plat­for­mi“, a broj­ni neraz­mjer­no uklju­ču­ju ras­ne manji­ne i rad­ni­ke migran­te, kao i one koji su naj­in­ten­ziv­ni­je podre­đe­ni vremensko-​radnoj dis­ci­pli­ni. U zdrav­s­tve­nom i polju soci­jal­ne skr­bi, u naj­pod­cje­nje­ni­jim pos­lo­vi­ma, pri­mje­ri­ce čis­ta­ča, zapos­le­ne su žene. Točnije, „rad­ni­ci koji su naj­važ­ni­ji upra­vo zbog toga što rade čes­to su u kapi­ta­liz­mu jako malo cije­nje­ni“.49Denvir, D. quoted in Koepp, R op. cit.

Više od deset­lje­ća star izvje­štaj New Economics Foundationa50Lawler, E. et al (2009) A Bit Rich: cal­cu­la­ting the real value to soci­ety of dif­fe­rent pro­fe­ssi­ons, London: New Economics Foundation pro­cje­nju­je raz­li­ku izme­đu pla­će i druš­tve­ne vri­jed­nos­ti za šest zani­ma­nja i zaklju­ču­je da inves­ti­cij­ski ban­ka­ri uni­šte 7 GBP druš­tve­ne vri­jed­nos­ti za sva­ki 1 GBP pla­će­ne vri­jed­nos­ti, mar­ke­tin­ški struč­nja­ci uni­šte 11 GBP, a raču­no­vo­đe 47 GBP druš­tve­ne vri­jed­nos­ti. S dru­ge stra­ne, odga­ja­te­lji stvo­re pre­ko 7 GBP druš­tve­ne vri­jed­nos­ti, rad­ni­ci na zbri­nja­va­nju otpa­da pre­ko 10 GBP, a čis­ta­či bol­ni­ca pre­ko 11 GBP druš­tve­ne vri­jed­nos­ti za sva­ki GBP pla­će. Slabije pla­će­ni rad­ni­ci uglav­nom su na pozi­ci­ja­ma koje stva­ra­ju višu druš­tve­nu vri­jed­nost, a pri­tom tro­še­ći više vre­me­na na kućan­ske obve­ze i nje­go­va­nje dru­gih, što čes­to dovo­di do manj­ka vre­me­na i čak siro­maš­tva vre­me­nom. Kao što je već reče­no, pan­de­mi­ja je samo pro­du­bi­la ovaj jaz umjes­to da ga smanji.

Nancy Fraser tvr­di da je kri­za uzro­ko­va­na viru­som COVID-​19 uči­ni­la vid­lji­vi­jim posao vođe­nja bri­ge, ali ne kao dio „pru­ža­nja skr­bi“51Chang, C. (2020) „Taking care of each other is essen­ti­al work“, Vice 7.4.2020., https://www.vice.com/en_us/article/jge39g/taking-care-of-each-other-is-essential-work, i tako za mno­ge obri­sa­la fizič­ke i diskur­ziv­ne gra­ni­ce izme­đu pro­duk­ci­je i repro­duk­ci­je.52Denvir, D. (2020) „Transcript: beyond eco­no­mism with Nancy Fraser“, The Dig, https://www.thedigradio.com/transcripts/transcript-beyond-economism-with-nancy-fraser/ Ujedno, skrb je puno više od obi­telj­skog zadat­ka koji se obav­lja u „doma­ćoj“ ili kućan­skoj are­ni. Ponovno, pan­de­mi­ja priv­la­či pozor­nost na ovo jer su loc­k­down i zabra­ne puto­va­nja ogra­ni­či­le moguć­nos­ti bri­ge, i to ne samo za čla­no­ve obi­te­lji u dijas­po­ri, nego i za one koji žive dale­ko od onih za koje skr­be, ali i ogra­ni­či­li pris­tup uslu­ga­ma „kuć­ne nje­ge“53Matković, G. and P. Stubbs (2020) „Social Protection in the Western Balkans: res­pon­ding to the COVID-​19 cri­sis“, Friedrich Ebert Stiftung, Social Dimension Initiative, http://library.fes.de/pdf-files/bueros/sarajevo/16380.pdf. To zna­či da su oni koji­ma je potreb­na pomoć bili pri­mo­ra­ni „ovi­si­ti o onima…pri ruci“, pri­mje­ri­ce o susje­di­ma ili slu­čaj­nim volon­te­ri­ma na dalji­nu i dobro­tvor­nom radu. Potrebno je ponov­no raz­ma­tra­nje pre­do­dža­ba Nancy Fraser o među­sob­no pove­za­nim kri­za­ma, druš­tve­noj repro­duk­ci­ji, eko­lo­gi­ji i trži­štu te finan­ci­ja­ma. Početne nade da će loc­k­down možda ogra­ni­či­ti kro­nič­no eko­lo­ško pre­na­pre­za­nje pla­ne­te ras­to­pi­le su se jed­na­ko brzo kao i deset­lje­ći­ma dugi tren­do­vi koji su stvo­ri­li pet­lju nega­tiv­ne povrat­ne spre­ge koji su, dos­lov­no, ras­to­pi­li lede­ne polar­ne kape. U isto vri­je­me, kako Fraser tvr­di, pan­de­mi­ja uka­zu­je na pita­nje „što je, toč­no, svr­ha „neključ­nih“ pos­lo­va?“54Denvir, D. (2020) op. cit. Gough, posu­đu­ju­ći od Baumola55Baumol, W. (1990) „Entrepreneurship: pro­duc­ti­ve, unpro­duc­ti­ve and des­truc­ti­ve“, Journal of Political Ecoomy 98(5): 893 – 921., pred­la­že da dio ovak­vog rada aktiv­no „uni­šta­va“ i slič­no se može reći za mnoš­tvo doba­ra koji zas­ta­ri­je­va­ju ako nisu smjes­ta dos­tup­ni u trgo­vi­na­ma, a onda pos­tup­no i na Internetu.

Još jed­na bit­na zna­čaj­ka „vri­jed­nos­ti“ tije­kom ove epi­de­mi­olo­ške kri­ze jest način na koji se biolo­ška pri­ro­da viru­sa COVID-​19 spo­ji­la s ins­ti­tu­ci­onal­nim čim­be­ni­ci­ma te druš­tve­nim i poli­tič­kim odlu­ka­ma o tome čiji su živo­ti vri­jed­ni spa­ša­va­nja, a čiji nisu, koga tre­ba „pazi­ti“ ili „zašti­ti­ti“ po rije­či­ma Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, a koga tre­ba „stig­ma­ti­zi­ra­ti“, „isklju­či­ti“ i sma­tra­ti „nedos­toj­nim“. Upravo kad se šira nes­truč­na jav­nost pri­la­go­di­la sta­tis­ti­ka­ma epi­de­mi­olo­gi­je i imu­no­lo­gi­je, poja­vi­la se nova publi­ka za sta­tis­ti­ku „odred­ni­ca zdrav­s­tve­no­ga sta­nja“ koja se usre­do­to­ču­je na tako­zva­ni „soci­oeko­nom­ski sta­tus“ i „demo­gra­fi­ju“. Pandemija je oži­vje­la laten­tan pogled euge­nič­kih teori­ja i prak­si koje, ukrat­ko reče­no, uklju­ču­ju utvr­đi­va­nje „nepo­želj­nih“ oso­bi­na „i zatim obes­hra­bru­ju ops­ta­nak i raz­m­no­ža­va­nje poje­di­na­ca koji ih posje­du­ju kako bi pobolj­ša­li druš­tvo“56Harris, O. (2020) “Severe, Irreversible Neurological Event: euge­nics in heal­t­h­ca­re in the age of COVID-​19“, HIVE blog, 3. 7. 2020., https://hhive.unc.edu/2020/07/severe-irreversible-neurological-event-eugenics-in-healthcare-in-the-age-of-covid-19-by-olivia-harris/. Simbiotska veza izme­đu sta­tis­ti­ke i euge­ni­ke u ranom 19. sto­lje­ću, koju je opi­sao Davis57Davis, L. (2013) „Introduction: nor­ma­lity, power, and cul­tu­re“, in L. Davis (ed.) The Disability Studies Reader Fourth edi­ti­on, London: Routledge; 1 – 14., uklju­ču­je ponov­no kali­bri­ra­nje nor­mal­ne ras­po­dje­le zvo­nas­te kri­vu­lje u hije­rar­hi­ju vri­jed­nos­ti. „Smanjenje kri­vu­lje“ ukla­nja­njem nega­tiv­nih oso­bi­na vidje­lo se i u „rav­na­nju kri­vu­lje“, naj­dra­žoj meta­fo­ri Vlade Ujedinjenog Kraljevstva tije­kom rane faze pan­de­mi­je, bez obzi­ra na to što će takav potez samo stvo­ri­ti novu nor­mal­nu ras­po­dje­lu te je slu­ži­lo i još uvi­jek slu­ži kako bi se stvo­ri­la ilu­zi­ja „napret­ka“ i „ljud­skog savr­šens­tva“58Ibid., str. 5. Kao što se sma­tra da jedi­no zdra­vo tije­lo može pobi­je­di­ti virus, malo nedos­ta­je do tvrd­nje da samo zdra­vo poli­tič­ko tije­lo može uspješ­no „rato­va­ti“ pro­tiv pandemije.

U situ­aci­ja­ma kad se kri­vu­lja ne može izrav­na­ti, kad potraž­nja za zdrav­s­tve­nim zali­ha­ma nadi­la­zi naba­vu, tan­ka je gra­ni­ca izme­đu „pušta­nja neko­ga da umre“ i „stva­ra­nja umi­ra­nja“59Safta-​Zecharia, L. (2018 ) „Away Towards the Asylum: aban­don­ment, con­fi­ne­ment and sub­sis­ten­ce in psyc­hi­atric (de-)instituionalization in Romania“, Doktorat, Središnje europ­sko sve­uči­li­šte, https://dsps.ceu.edu/sites/pds.ceu.hu/files/attachment/basicpage/478/safta-zecherialeylapp-dissertation2018web.pdf jer uobi­ča­je­na prak­sa „tri­ja­že“, koja oda­bi­re one koji će naj­vje­ro­jat­ni­je pre­ži­vje­ti u tre­nut­ci­ma osku­di­ce medi­cin­skih sred­sta­va, spa­ja se s poj­mom „onih vri­jed­nih spa­ša­va­nja“ te ih pove­zu­je na „tabli­ci rezul­ta­ta“ kako bi se brže pro­ci­je­ni­lo kojim je paci­jen­ti­ma potreb­na inten­ziv­na nje­ga.60NHS ‘sco­re’ tool to deci­de which pati­ents rece­ive cri­ti­cal care“, Financial Times 13. 4. 2020., https://www.ft.com/content/d738b2c6-000a-421b-9dbd-f85e6b333684. Navodno, alat se sas­to­jao od tri mje­ri­la: dob, nemoć i dru­ge boles­ti. Iako i dru­gi čim­be­ni­ci ula­ze u jed­nadž­bu, ne samo navod­no teh­nič­ka kate­go­ri­ja „komor­bi­di­te­ta“ o kojoj bi se moglo puno reći, nova euge­ni­ka viru­sa COVID-​19 zas­no­va­na je prvens­tve­no na pove­za­nim kate­go­ri­ja­ma „dobi“, „rase“ i „inva­li­di­te­ta“.

Puno se govo­ri o pove­za­nos­ti dobi i viru­sa COVID-​19. Trebaju li se viso­ke sto­pe smrt­nos­ti sta­ri­jih oso­ba sma­tra­ti „neiz­bjež­ni­ma“ i „nor­mal­ni­ma“61Fraser, S. et al (2020) „Ageism and COVID-​19: what does our soci­ety’s res­pon­se say abo­ut us“, Age and Ageing onli­ne, https://academic.oup.com/ageing/advance-article/doi/10.1093/ageing/afaa097/5831206 ili pona­ša­nje mla­dih, čije su šan­se za umi­ra­nje sta­tis­tič­ki niže, sma­tra­ti „sebič­nim i bez­ob­zir­nim“62Daren, S. (2020) „How COVID-​19 has cre­ated age­ism in heal­t­h­ca­re“, Healthmanagement.org 5. 5. 2020., https://healthmanagement.org/c/hospital/post/how-covid-19-has-created-ageism-in-healthcare. Američki Centar za kon­tro­lu boles­ti donio je odlu­ku da će dob­nu sku­pi­nu od 18 do 29 godi­na sma­tra­ti polaz­nom toč­kom za odre­đi­va­nje šan­si hos­pi­ta­li­za­ci­je i smr­ti uzro­ko­va­ne viru­som COVID-​19, koja je, po meni, dale­ko od pro­izvolj­ne jer je ova sku­pi­na u „naj­pro­duk­tiv­ni­joj dobi“; mla­đe su oso­be manje rizič­ne, a sta­ri­je više.63https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/covid-data/investigations-discovery/hospitalization-death-by-age.html Opasnost je naj­ve­ća za dvi­je gru­pe sta­ri­jih; oso­be u dobi izme­đu 75 i 84 ima­ju 8 puta veće šan­se za hos­pi­ta­li­za­ci­ju i 220 puta veće za umi­ra­nje, a oni sta­ri­ji od 85 ima­ju 13 puta i 630 puta veće šan­se. Mnoge su drža­ve uve­le kao „zašti­tu“, namjer­no ili slu­čaj­no, vrstu poli­cij­sko­ga sata za sta­ri­je oso­be pa je Srbija, pri­mje­ri­ce, dopus­ti­la izla­zak iz kuća sta­ri­ji­ma od 65 samo u ranim jutar­njim sati­ma kada nit­ko dru­gi ne smi­je izla­zi­ti. Stvaranje podje­le ute­me­lje­ne na vri­jed­nos­ti izme­đu „aktiv­nih“ i zbog toga „dos­toj­nih“, i „pasiv­nih“ ili „sla­bih“ sta­ri­jih lju­di nije ugro­zi­lo bit ovih ras­pra­va. Njih su, dapa­če, poja­ča­la sra­mot­na pos­tu­pa­nja u Ujedinjenom Kraljevstvu i drug­dje sa sta­ri­jim oso­ba­ma gdje ih se seli­lo iz bol­ni­ca u domo­ve za sta­ri­je i nemoć­ne bez tes­ti­ra­nja na COVID-​19, što je dove­lo do masov­no­ga bro­ja umr­lih ili čak do zamr­za­va­nja sus­ta­va dugo­traj­ne skr­bi i one­mo­gu­ći­lo pris­tup novim čla­no­vi­ma ili posje­ti­te­lji­ma te tako stvo­ri­lo total­ne ins­ti­tu­ci­je.64Matković and Stubbs, op. cit.

“Strukturalni rasi­zam” kao skup “nepra­ved­nih sus­ta­va koji se među­sob­no jača­ju“65Egede, L. and R. Walker (2020) „Structural Racism, Social Risk Factors, and Covid-​19 – a dan­ge­ro­us conver­gen­ce for Black Americans“, New England Journal of Medicine, 22. 7. 2020., https://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMp2023616 dovo­di crnač­ke zajed­ni­ce i zajed­ni­ce lju­di raz­li­či­tih rasa do većih šan­si da se zara­ze i umru od boles­ti COVID-​19. Ujedno, činje­ni­ca da je “rasa” nejas­na i pro­ble­ma­tič­na kate­go­ri­ja te da znans­tve­ni rasi­zam i dalje jača tije­kom pan­de­mi­je, ne samo u smis­lu da je nas­tav­lje­no istra­ži­va­nje uzročno-​posljedičnih veza u odno­su na “genet­ske” čim­be­ni­ke ili “stil živo­ta”, zna­či da su nači­ni na koje COVID-​19 negi­ra “biopo­li­ti­ku ras­no struk­tu­ri­ra­ne kapi­ta­lis­tič­ke for­ma­ci­je“66Clarke, J. (2020) „Following the Science? Covid-​19, ‘race’ and the poli­tics of knowing“, Cultural Studies, dola­zi usko­ro. Nadajmo se!  Javit ću ako što saz­nam! slo­že­ni i sus­tav­no nera­zjaš­nje­ni. Clarke navo­di da su vlas­ti u Ujedinjenom Kraljevstvu stvo­ri­le akro­nim “BAME” (engl. ‘Black and mino­rity eth­nic com­mu­ni­ti­es’, u pri­je­vo­du ‘Crnačke i manjin­ske etnič­ke zajed­ni­ce’) u sklo­pu pro­tu­rječ­no­ga pro­ce­sa “pre­bro­ja­va­nja, priz­na­va­nja i negi­ra­nja” ras­nih dimen­zi­ja, prvot­no vid­lji­vo­ga u nesraz­mje­ru broj­ki naj­iz­lo­že­ni­jih zdrav­s­tve­nih i soci­jal­nih rad­ni­ka koji umi­ru, i pos­li­je, opće­ni­to, u većim sto­pa­ma smrt­nos­ti u crnač­kim zajed­ni­ca­ma.67Ibid. Ispreplitanje ras­nih nejed­na­kos­ti pan­de­mi­je s uboj­stvom Georgea Floyda 25. svib­nja 2020., čije su pos­ljed­nje rije­či “ne mogu disa­ti” žes­to­ko odjek­nu­le diljem svi­je­ta, poka­zu­je broj­ne nači­ne na koje se živo­ti crna­ca cije­ne manje. To se naj­ap­surd­ni­je odra­zi­lo, pak, u izvje­šta­ju s počet­ka trav­nja 2020. da su crn­ci u Walmart trgo­vi­na­ma u SAD‑u mete poli­ci­je i zašti­ta­ra jer nose maske,68Jan, T. (2020) „Two black men say they were kic­ked out of Walmart for wearing pro­tec­ti­ve masks. Others wor­ry it will hap­pen to them“, The Washington Post, 9. 4. 2020., https://www.washingtonpost.com/business/2020/04/09/masks-racial-profiling-walmart-coronavirus/ što uka­zu­je na raz­ne dis­ci­plin­ske mje­re pro­tiv crna­ca na jav­nim mjes­ti­ma. Odnosno, kako je jed­na od akti­vis­ti­ca izja­vi­la u inter­v­juu: “Prije je to bila vož­nja ako si crnac, pa šet­nja ako si crnac, a sad je ova dru­ga stvar – noše­nje maske ako si crnac“69Teresa Haley, pred­sjed­ni­ca ogran­ka NAACP‑a u Illinoisu, in ibid..

U oživ­lje­nom euge­nič­kom pogle­du, lju­di s inva­li­di­te­ti­ma ili kro­nič­nim boles­ti­ma suoče­ni su s iznim­nom ranji­vos­ti tije­kom pan­de­mi­je, nalik vrsti „nebit­nos­ti“ koju nagla­ša­va­ju nači­ni na koje su nji­ho­ve potre­be i zah­tje­vi nevid­lji­vi i bez­na­čaj­ni. Planovi jav­no­ga zdrav­s­tva su u stvar­nos­ti nami­je­nje­ni jedi­no oni­ma koje se sma­tra „zdra­vi­ma“ ili „oso­ba­ma bez inva­li­di­te­ta“70Moore, L. (2020) „Disabled people are not sim­ply dis­pen­sa­ble during a pan­de­mic“, Rooted in Rights Blog, 18. 3. 2020., https://rootedinrights.org/disabled-people-are-not-simply-dispensable-during-a-pandemic/ jer se oni s „poseb­nim potre­ba­ma“ sma­tra­ju manje vri­jed­ni­ma u tre­nut­ci­ma nes­ta­ši­ce sred­sta­va koji su im redov­no potreb­ni, poput boca s kisi­kom, res­pi­ra­to­ra i zaštit­ne opre­me.71Pirate Care (2020) „Disability and chro­nic ill­ness in the pan­de­mic“, https://syllabus.pirate.care/session/disabilityinthepandemic/ Samo jedan pri­mjer, koji je done­dav­no bio zane­ma­ren, utje­caj je noše­nja maski na glu­he oso­be, pogo­to­vo one koje čita­ju s usa­na; sam raz­log uni­ver­zal­no­ga noše­nja maski, odnos­no sprje­ča­va­nje šire­nja s mini­mal­nim nega­tiv­nim učin­kom, pot­pu­no je dis­kri­mi­na­to­ran u nor­ma­li­zi­ra­nju pret­pos­tav­ki.72Grote, H. and F. Izagaren (2020) „Covid-​19: the com­mu­ni­ca­ti­on needs of D/​deaf heal­t­h­ca­re wor­kers and pati­ents are being for­got­ten“, 15. 6. 2020., BMJ 2020;369;m2372, https://www.bmj.com/content/369/bmj.m2372 Očitovanja, pri­mje­ri­ce u Hrvatskoj73https://www.hzjz.hr/priopcenja-mediji/tko-ne-treba-nositi-masku-izuzece-od-obveze-nosenja-maske/, koja od noše­nja maski izu­zi­ma­ju „oso­be s odre­đe­nim obli­ci­ma inva­li­di­te­ta“, uklju­ču­ju­ći pore­me­ća­je men­tal­nog zdrav­lja (nazva­ni „ošte­će­nja“ ili „hen­di­ke­pi“), pore­me­ća­je iz autis­tič­no­ga spek­tra, oso­be s inte­lek­tu­al­nim teško­ća­ma, kao i oso­be s ošte­će­nim slu­hom, no ne nude dru­ga rje­še­nja, dio su pro­ble­ma, a ne rje­še­nja. Strukturalno nasi­lje para­dok­sal­no­ga spo­ja liša­va­nja (odgo­va­ra­ju­će) skr­bi i name­ta­nja (neo­d­go­va­ra­ju­će) skr­bi oso­ba­ma s inva­li­di­te­ti­ma pogor­ša­va se jer se nji­ho­vim potre­ba­ma i zah­tje­vi­ma ne daje pred­nost i tako pos­ta­ju nevaž­ne74Pirate Care, op. cit.. Ovo je naj­iz­ra­že­ni­je u zatvo­re­nim usta­no­va­ma koje su, kako tvr­di Safta-​Zechria, koli­ko god izo­li­ra­ni domo­vi za nje­gu, uvi­jek smje­šte­ne unu­tar lan­ca kom­plek­s­nih i pro­ši­re­nih među­na­rod­nih migra­ci­ja i zajed­ni­ca zapos­le­nih.75Safta-​Zecharia, L. (2020) „Challenges posed by COVID-​19 to the heal­th of people with disa­bi­li­ti­es living in resi­den­ti­al care faci­li­ti­es in Romania“, Disability & Society 35(5): 837 – 843, https://www.tandfonline.com/doi/epub/10.1080/09687599.2020.1754766?needAccess=true

Naravno, mno­go je toga što bi se moglo, i tre­ba, nado­da­ti na pove­za­no razu­mi­je­va­nje broj­nih nasil­nih reak­ci­ja na pan­de­mi­ju uzro­ko­va­nu viru­som COVID-​19, poka­za­nih u sva­kod­nev­nim mikro­agre­si­ja­ma i ins­ti­tu­cij­skim struk­tu­ra­ma ugnje­ta­va­nja, a to bi barem tre­ba­li biti druš­tve­ni sloj, rod i sek­su­al­na ori­jen­ta­ci­ja.76Matković and Stubbs, op. cit. uka­zu­ju na gomi­lu doka­za o pove­ća­nju rod­no uvje­to­va­nog nasi­lja i ote­ža­nog bije­ga tije­kom loc­k­downa. Još se tre­ba radi­ti na nači­ni­ma na koje odlu­ke veza­ne uz pan­de­mi­ju utje­ču na raz­li­či­te gru­pe, uklju­ču­ju­ći i poseb­ne iza­zo­ve „za one koji sje­de na kri­ža­nju ovih ispre­ple­ta­nih sus­ta­va ugnje­ta­va­nja, kao što su tinej­dže­ri­ce migran­ti, žene s inva­li­di­te­ti­ma nižeg slo­ja, mla­di tran­srod­ni beskuć­ni­ci, ili migran­ti rad­ni­ci manjin­skih narod­nos­ti“77Lokot, M. and Y. Avakyan (2020) „Intersectionality as a lens to the COVID-​19 pan­de­mic: impli­ca­ti­ons for sexu­al and repro­duc­ti­ve heal­th in deve­lop­ment and huma­ni­ta­ri­an con­texts“, Sexual and Reproductive Health Matters 28(1), https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/26410397.2020.1764748. Jasno je da stav­lja­nje ovih slo­že­nih uzo­ra­ka u sus­tav­no obez­vre­đi­va­nje, a ne u pro­ble­ma­ti­čan ter­min „ranji­vos­ti“, daje bolji ana­li­tič­ki okvir i moguć­nost neo­p­hod­noj poli­ti­za­ci­ji iza­zo­va koji tek slijede.

Zaključak

Poimanje tem­po­ral­nos­ti i vri­jed­nos­ti kao među­sob­no pove­za­nih feno­me­na dodat­no kom­pli­ci­ra pita­nje kako je pan­de­mi­ja pro­mi­je­ni­la naše živo­te. Kad je riječ o odno­su izme­đu tem­po­ral­nos­ti koje se mije­nja­ju i moral­nih eko­no­mi­ja vri­jed­nos­ti koje se tako­đer mije­nja­ju, vid­ljiv je domet koji je domi­nant­no, hege­mo­nij­sko shva­ća­nje „vri­jed­nos­ti“ doseg­nu­lo na raz­ne nači­ne, dok je ujed­no pos­ta­lo i nes­ta­bil­no, pod­lož­no subver­zi­ji i pod­vrg­nu­to radi­kal­noj kri­ti­ci. Ako se vra­ti­mo na pita­nje iz uvo­da, do koje mje­re kri­ti­ka može biti pre­te­ča kri­tič­ke svi­jes­ti, ponov­ne pro­cje­ne vri­jed­nos­ti i dje­lo­va­nja, tre­ba biti jas­no da je, u rije­či­ma Joea Strummera, „buduć­nost nepi­sa­na“78https://www.imdb.com/title/tt0800099/, a kako će biti napi­sa­na ovi­sit će o poli­tič­kim pote­zi­ma. Opasnost se nala­zi, jas­no, u tome da „uvjer­lji­vu pri­ču o total­nom sus­ta­vu, stra­te­gi­ji ili sili“ sli­je­di „pri­dru­že­ni pos­ljed­nji odlo­mak o otpo­ru“79Clarke, J. (2014) Changing Welfare, Changing States: new direc­ti­ons in soci­al policy, London: Sage, str. 158., kao i opas­nost o ponov­nom stva­ra­nju gru­bih binar­nih suprot­nos­ti „izme­đu otpo­ra i podnošenja/​podređenosti/​potpune suglas­nos­ti“80Civelek, C. (2020) „Non-​spectacular policy-​making: urban gover­nan­ce, silen­ce and dissent in an abor­ti­ve renewal pro­ject in Eskisehir, Turkey“,  Doktorat, Sveučilište u Beču, str. 193.. Ono što tre­ba biti jas­no jest da je dina­mi­ka pan­de­mi­je slo­že­na i pro­tu­rječ­na, stva­ra i jača domi­nant­ne tem­po­ral­nos­ti i sus­ta­ve vri­jed­nos­ti, no isto­dob­no ih i naru­ša­va. U ovom smis­lu, otpor i nepo­kor­nost tre­ba­ju biti slo­je­vi­ti i dje­lo­va­ti na raz­li­či­tim nivoima.

Naravno, potreb­na je oštra kri­ti­ka patri­jar­hal­no­ga, ras­nog kapi­ta­liz­ma ako će se tem­po­ral­nost i vri­jed­nost uspos­ta­vi­ti kao sas­tav­ni­ce bor­be za ega­li­ta­ris­tič­ke, demo­krat­ske, pa čak i eman­ci­pa­cij­ske druš­tve­ne odno­se. Očito je važ­no raz­di­je­li­ti „jav­no“ i „pri­vat­no“ polje, vred­no­va­ti nepla­će­ni rad i rad u kućans­tvu,  rede­fi­ni­ra­ti  odnos izme­đu pro­duk­tiv­no­ga i repro­duk­tiv­no­ga rada te ponov­no odre­di­ti što je „ključ­no“, što je poželj­no, a što „nepo­treb­no“ ili „razor­no“. Pomak s hije­rar­hi­je (mone­tar­ne) vri­jed­nos­ti i pre­ko­mjer­ne potroš­nje, barem u svi­je­tu koji je pre­ra­zvi­jen, zah­ti­je­va pru­ža­nje jav­nih uslu­ga, deko­mo­di­fi­ka­ci­ju i ula­ga­nje u lokal­ne zajed­ni­ce. Iako eko­lo­ška kri­za nije bila glav­na tema ovog ese­ja, pres­la­gi­va­nje vre­me­na i vri­jed­nos­ti pre­do­če­no je u zah­tje­vi­ma i bor­ba­ma za odrast, kruž­nim ili temelj­nim81Engl. foun­da­ti­onal eco­nomy – sma­tra se da su osnov­na dobra i uslu­ge, kao što su zdrav­s­tvo, obra­zo­va­nje, hra­na, komu­na­li­je itd. pokre­ta­či bla­gos­ta­nja druš­tva i tre­ba­ju biti dos­tup­ni­ma svi­ma na druš­tve­no odgo­vo­ran način, bez da sudje­lu­ju u gos­po­dar­skom ras­tu, https://foundationaleconomy.com/introduction/, gos­po­dar­stvi­ma i loka­li­zi­ra­noj pro­izvod­nji te pro­ce­si­ma potroš­nje. „Zajednička skrb“ ute­me­lje­na na ide­ja­ma među­sob­ne soli­dar­nos­ti, među­ovis­nos­ti i uza­jam­nos­ti, mora zami­je­ni­ti tre­nut­ne državno-​kapitalocentrične hije­rar­hi­je vre­me­na i vri­jed­nos­ti jer pan­de­mi­ja jača potre­bu za „kre­ativ­nim izri­ča­jem novog, nepoz­na­tog i neo­če­ki­va­nog“82J. K. Gibson-​Graham (2006) A Postcapitalist Politics, Minneapolis: University of Minnesota Press..

Zahvale

Hvala Bojanu Biliću i Leyli Safta-​Zecharia za to što su komen­ti­ra­li rad­nu ver­zi­ju tek­s­ta. Kao i uvi­jek, naj­ve­ću zahval­nost dugu­jem, Johnu Clarkeu, za pom­no čita­nje , poti­caj­ne tek­s­to­ve i – ponaj­vi­še – za pri­ja­telj­stvo koje mi daru­je svih ovih godina.

Odgovori